Edukacijom do sigurnijeg upravljanja električnim i elektronskim otpadom

Foto: Ljubaznošću Zudije Hopića

Rashladni uređaji spadaju u onu vrstu tehnologije koja nam je svakodnevno potrebna, a u toplijem periodu godine i neophodna. Međutim koliko god da nam uređaji olakšavaju život, mogu vrlo negativno da utiču na životnu sredinu, pa tako indirektno i na naše zdravlje, ukoliko se sa njima ne postupi pravilno kada im se završi radni vek. U tom smislu govori se o klima-uređajima, zamrzivačima i frižiderima jer, osim što su u osnovi električni uređaji i sadrže stotine štetnih hemijskih supstanci, za njihov rad potrebno je još nešto. Reč je o freonu, gasu koji sa jedne strane doprinosi globalnom zagrevanju, a sa druge utiče na oštećenje ozonskog omotača. 

Prilikom duže izloženosti ovom gasu, on direktno utiče i na narušavanje zdravlja ljudi, a u direktnom dodiru sa kožom izaziva promrzline/opekotine. U našoj zemlji je osvešćenost o opasnosti odlaganja električnog otpada u životnu sredinu i na deponije nedovoljno razvijena. Kada se dotrajali uređaji odlažu u nekontrolisanim uslovima gde mogu doći u kontakt sa drugom vrstom otpada ili vodom, ispuštaju se zagađujuće materije, koje mogu da završe u zemljištu, rekama i drugim delovima životne sredine. Zagađujuće materije mogu izazvati kontaminaciju zemljišta, to je trajan problem. 

Nažalost, mnogi ne znaju koliko je ovaj otpad opasan, a posebnu edukaciju moraju imati oni koji upravljaju otpadom. Nepravilnim rukovanjem mogu da budu izloženi ozbiljnim zdravstvenim rizicima. Rešavanju problema nedovoljno razvijene svesti o opasnostima koje sa sobom donosi ovaj otpad posvetio se Zudija Hopić iz Laćarka, u blizini Sremske Mitrovice, čovek sa dugogodišnjim iskustvom u sakupljanju sekundarnih sirovina. Kada uređaj koji više nije u funkciji preuzmu sakupljači, oni ga rasklapaju kako bi izdvojili one delove koji su im potrebni. 

U fokusu:

Veliki problem predstavlja motor rashladnih uređaja, koji uglavnom završi odložen negde u prirodi ili na deponiji kao nepotreban. Prema rečima našeg sagovornika, motor se obično odlaže zato što je težak i nepotreban, ali još veći problem nastaje ukoliko ga pre odlaganja sakupljači iseku kako bi izvadili bakarne delove. Kada sakupljači sekundarnih sirovina iseku motor uređaja, ispušta se freon, u čiji štetan uticaj nisu dovoljno upućeni.

U želji da svoje znanje prenese i na druge, Zudija ima u planu da organizuje edukativne radionice o pravilnom načinu razdvajanja ove vrste otpada, a posebno motora rashladnih uređaja, te daljim njegovim upravljanjem do reciklažnih centara za one delove koji sakupljačima nisu potrebni. Kako objašnjava, u reciklažnim centrima postoji posebna tehnologija kojom se na bezbedan način izvlači freon, a mnogi koji sakupljaju otpad nisu o tome informisani.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti