Uz male oscilacije, cene nafte i gasa na svetskim berzama drže visok nivo. Tečni gas je najskuplji u poslednje tri godine. Analitičari upozoravaju – rizici u snabdevanju rastu i treba tražiti alternative, kako bi se sprečio dalji rast cena energije. Mađarska i Slovačka insistiraju na obezbeđivanju ruske nafte.
Mađarska i Slovačka traže od Ukrajine da hitno odblokira naftovod „Družba“. Kompanija MOL je Evropskoj komisiji prijavila i hrvatski Janaf za zloupotrebu monopolskog položaja, jer ne propušta rusku naftu.
Šef mađarske diplomatije u Moskvi je od Putina tražio da im Rusija ne menja cene nafte i gasa.
„Što se tiče naših obaveza, sve što od nas zavisi, mi ćemo ispuniti kao i do sada. Uvek smo bili pouzdan snabdevač energentima, to je kristalno jasno“, rekao je predsednik Rusije, Vladimir Putin.
I slovačka vlada je sa Kijevom raskinula sporazum o hitnom snabdevanju električnom energijom Ukrajine.
„Razmotrićemo recipročne mere kao odgovor na ovu štetu. Ukrajina ne transportuje rusku naftu, već naftu koja pripada kompanijama iz zemalja članica Evropske unije. Drago mi je što se ne borimo samo mi za obnavljanje snabdevanja naftovodom „Družba“, već svedočimo i pritisku Evropske komisije“, kaže Robert Fico, premijer Slovačke.
Pročitajte još:
Cene na pumpama rastu u SAD i širom Evrope
A dok je 170 tankera sa naftom i tečnim gasom za evropske potrošače zarobljeno u Persijskom zalivu, iz Brisela stižu uveravanja da nema rizika za snabdevanje, ali ima straha od rasta cena. Cene na pumpama rastu i u Americi i širom Evrope.
„Nažalost, visoke cene nafte i gasa utiču na krajnje potrošače. Cene su mnogo skočile zbog potencijalnih poremećaja, a ne zbog stvarne nestašice. Kada u svetu vlada ovakva neizvesnost, ljudi imaju tendenciju da paniče, a tržišta ne vole neizvesnost i investitori su zabrinuti“, kaže Džes Ralston, energetski analitičar.
Moguće pokretanje termoelektrana na ugalj
Zemlje već prave planove za ublažavanje posledica. Italija je prva najavila da već razmatra ponovno pokretanje termoelektrana na ugalj.
„Evropa, kao kontinent siromašan energijom, može preduzeti hitne mere – da smanji potrošnju gasa, kao što smo radili tokom energetske krize 2022, ili privremeno da proizvodnju električne energije iz gasa zameni ugljem. Ali Evropa zaista ne može ništa učiniti na strani ponude, jer nema načina da se zameni katarski tečni gas“, navodi Simon Taljapijetra, analitičar za globalne krize.
Struka je saglasna – ako se sukob na Bliskom istoku produži, svet, a posebno Evropa, ulaze u jednu od najjačih energetskih kriza.
