U Živom muzeju stabala badema u blizini hrama Konkordije, rimske boginje sporazuma, glavni eksponati su živi ljudi, proizvođači badema, ali i drugog voća, vina, pa i maslinovog ulja. Uzgajaju i koze, retke crne pčele, te proizvode mleko, sir i med.
Na području Agrigenta u Siciliji, poznatom još i kao Dolina hramova, nalazi se ogromno arheološko nalazište staro više od 2.500 godina. Okruženo je stablima masline i badema, pod čijom senkom počivaju antički grčki hramovi. Ostaci desetak hramova smatraju se među očuvanijim u svetu, a još od vremena romantizma, turisti ovamo dolaze da se dive njihovim dorskim stubovima.
Uprkos tome, posetioci teško mogu da zamisle kako je izgledao život domorodaca pre više od 2.500 godina. Odgovor na to pitanje daje jedan od najneobičnijih muzeja na svetu koji je istovremeno park i poljoprivredno imanje.
„Sve što se ovde uzgaja, uzgajalo se i za vreme kada je u Dolini vrvelo od života, ali i nakon antičkog razdoblja, za vreme mavarske kulture“, tvrdi Roberto Skjarata, direktor ovog arheološkog imanja.
Lokalna vlast je zaslužna što je na ovom nalazištu pod zaštitom Uneska, počeo novi život drevnog kamenja kroz jedinstven projekt revitalizacije sa ciljem vraćanja biljnih i životinjskih kultura koje su uzgajane u antičkoj i srednjovekovnoj prošlosti.
Tradicija nestaje sa nestankom ljudi
Skjarata objašnjava da se zaštita kulturne baštine uglavnom svodi na materijalne ostatke bivših civilizacija, ali da je ona daleko širi pojam od kamenja i posuda koje su iskopali arheolozi. Između ostalog, uključuje poljoprivredne useve, od kojih su mnogi nestali jer su nestali i ljudi koji su ih uzgajali.
Zbog toga je uprava ovog arheološkog nalazišta donela odluku da lokalnu zajednicu poveže s lokalitetom kroz oživljavanje poljoprivredne tradicije koja seže u drevnu Grčku i da upravlja Dolinom hramova na sasvim drugačiji način.
Ideja za oživljavanje okoline drevnih hramova došla je od stručnjaka sa Univerziteta u Firenci. Ostaci bivših seoskih kuća i imanja na krajevima ovog terena, vekovima su uništavani, jer za razliku od hramova nisu zaštićeni kao kulturna baština. Uz to, lokalno stanovništvo masovno se iseljavalo u potrazi za boljim životom u gradovima, pa su napušteni hramovi u moderno doba dodatno ostali bez života.
Džem koji miriše na prošlost
Poljoprivrednici zaposleni na ovoj farmi pakuju deo voća u sanduke koji se dostavljaju u oko 200 domaćinstava širom Italije, a od ostatka proizvode džem. Roberto priznaje da na početku projekta nije planirana komercijalna prodaja za šire tržište, ali je imanje postalo toliko produktivno da su se predomislili.
Lokalna uprava je stoga uložila dodatna sredstva, uključujući podsticaje za zapošljavanje dodatnih sezonskih radnika. Kada su farmeri prvi put počeli da proizvode džem, proizveli su 1.500 tegli, a ove godine su dosegli čak 42.000, uprkos činjenici da je angažman sezonskih radnika bio vrlo otežan zbog državnih mera za suzbijanje pandemije.
Stari maslinjaci i novi vinogradi
Skjarata je takođe bio na čelu tima koji je 2005. pokrenuo projekt brendiranja najkvalitetnijih proizvoda s arheološkog imanja. Za sada je marka Diodoros odobrena za dve vrste proizvoda, a to su masline i vino.
Val Paradiso, obližnji proizvođač organskog maslinovog ulja, odabran je kao certifikovani proizvođač. Masline beru sa stabala starih oko 700 godina, gnječe ih i prešaju neposredno nakon berbe kako bi se dobilo vrlo kvalitetno devičansko ulje. Stari Grci, osim kulta maslina, sa sobom su na Siciliju doneli i kult vina. Ta je tradicija obnovljena u vinogradima kojima upravlja lokalna zadruga Kanićati, sa oko 300 uzgajivača grožđa. Trenutno proizvode 4.000 boca, ali park i zadruga proširili su plantaže, što će im omogućiti da proizvedu 13.000 boca u roku od tri godine“, ističe direktor.
Povratak crne pčele i retke autohtone ovce
Sledeći poduhvat u održivoj poljoprivredi je ponovni uzgoj vrlo retke sicilijanske crne pčele koja je bila pred izumiranjem. Godine 2012. istraživači su pronašli košnicu na Eolskim ostrvima severno do Sicilije, gde su te pčele migrirale kako bi izbegle ukrštanje sa drugim vrstama. Tada je uprava parka uspela da okupi tim koji je ponovo počeo da ih uzgaja.
„Vlada je takođe obezbedila sredstva koja bi uglavnom zapošljavala osobe s invaliditetom i najsiromašnije stanovnike ovoga područja. Iako u početku nije bilo lako pronaći tržište, njihov prvi pčelar sada proizvodi med čak dva puta godišnje. Prodaja ide sve bolje zahvaljujući i turistima koji su počeli da ga promovišu“, kaže predsednik pčelarskog udruženja Karmelo Rokaro.
Uprava parka podstiče i poljoprivrednike na uzgoj useva ili životinja koji su se ovde uzgajali i držali. Trenutno imaju u planu da vrate retku autohtonu vrstu koze pod nazivom Girgentana za proizvodnju mleka. Reč je o retkoj pasmini, azijskog porekla sa izuzetno velikim rogovima koju su Arapi uvezli na ostrvo u VIII veku.
Autorka: Lucija Bencaric
Izvor: Agroklub.rs
