„Žao mi je svih koji moraju da ostanu ovde i da se truju“, napisao je krajem avgusta na svom Fejsbuk profilu Dragan Novaković. Time je i obavestio svoje prijatelje da se sa porodicom seli iz Bora.
U ovom gradu Novaković je živeo 15 godina. Za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže da razlog preseljenja samo jedan – zagađenje vazduha. Ne može da se seti tačnog dana kada su odlučili da se odsele, ali se seća užasnog zagađenja.
„Toliko je zagađenje bilo da nismo mogli da otvorimo prozore uopšte. Ako izađeš napolje udišeš taj zagađen vazduh, jednostavno nije bilo više smisla da se razmišlja da se tu ostaje. (…) Znaš, sve misliš desiće se nešto ponovo, desiće se, neko će da primeti to pa će da stane – ali izgleda da ne.“
Za Bor kaže da je fin grad za život, međutim kad je zagađenje prisutno „sve to pada u vodu“. Većina ljudi nema alternativu, nema gde da ode, dodaje Novaković: „Tu su gde su, truju se i šta će. Nemaju drugi izlaz“.
Pročitajte još:
Zvanični podaci potvrđuju da je Bor među najzagađenijim mestima u Srbiji – u ovom gradu kvalitet vazduha je 2019. bio najgore, treće kategorije.
Prema Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), u 2019. godini u istoj kategoriji su se našli i Kraljevo, Zaječar, Valjevo, Subotica, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Užice, Niš, Požarevac i opštine Kosjerić i Beočin. Većini nije prvi put.
Zbog toga je Zakon o zaštiti vazduha predvideo da ove, ali i druge lokalne samouprave u kojima postoji stalno zagađenje vazduha ili preduzete mere ne daju rezultate, izrade takozvani plan kvaliteta vazduha (PKV). Ovi planovi bi trebalo da sadrže podatke o izvoru zagađenja kao i spisak mera kojima se planira smanjenje zagađenja.
Međutim, prema podacima do kojih je došao CINS, ove planove donelo je manje od polovine gradova i opština koji su imali tu obavezu, a oni koji ih imaju ne beleže poboljšanje u 2019. godini.
Vesna Mitrović, načelnica Odeljenja za zaštitu vazduha i ozonskog omotača u Ministarstvu zaštite životne sredine za CINS je rekla da, iako su lokalne samouprave po zakonu obavezne da izrade planove kvaliteta vazduha, ne postoji jasno propisan rok do kada to moraju da urade. Kako kaže, računa se na savest i potrebu da svaka lokalna samouprava ima što bolji kvalitet vazduha.
„Međutim, praksa je pokazala da nemaju svi istu svest vezano za kvalitet vazduha tako da imate neke lokalne samouprave koje su odmah pristupile i donele planove i sprovode ih do onih koji još uvek nisu, iako su imali obavezu, ili su u nekoj početnoj fazi“, dodaje Mitrović.
Kao negativan primer navodi Grad Smederevo koji je, prema njenim rečima, uradio jako dobar PKV, na koji je dobio saglasnost Ministarstva, ali je dve godine čekao na usvajanje u lokalnim organima. Nakon dve opomene Ministarstva usvojen je u martu 2020, iako je još 2011. zabeležen prekomerno zagađen vazduh u tom gradu.
Uprkos planovima, gradovi i dalje prekomerno zagađeni
Grad Novi Sad usvojio je PKV za period od 2017. do 2021. godine, u okviru kog ima i kratkoročne mere (KAP). Međutim, iako su Novosađani prve dve godine uživali u periodu čistog i umereno zagađenog vazduha, njihov grad se 2019. ponovo našao na listi najzagađenijih, pokazuju podaci SEPA-e.
Iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine su kao razlog pogoršanja za CINS naveli nepovoljne vremenske uslove koji su, uz povećan saobraćaj, individualna ložišta i spaljivanje strnjike na njivama, doveli do prekoračenja dozvoljenih vrednosti PM10 čestica tokom zime. Uz to objašnjavaju da su sve predviđene mere iz PKV-a realizovane ili je započeta realizacija, da planiraju da dugoročne mere sprovode kontinuirano iz godine u godinu i da će izraditi poseban KAP.
Nastavak teksta pročitajte na sajtu CINS-a.
