Danas je svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše, koji ima za cilj skretanje pažnje na goruća pitanja životne sredine koja dobijaju sve veću globalnu važnost. Dva međusobno povezana fenomena, često pogoršana klimatskim promenama, imaju dalekosežne posledice na naše ekosisteme, bezbednost hrane, pa čak i geopolitičku stabilnost
Dezertifikacija se odnosi na degradaciju zemljišta u pustinjskim, polupustinjskim i suvim predelima, prvenstveno zbog ljudskih aktivnosti i klimatskih varijacija. To je proces u kom se plodna zemlja pretvara u pustinju, čineći to zemljište manje produktivnim. Suše često idu ruku pod ruku sa dezertifikacijom, doprinoseći njenom širenju na sve veće predele, a poslednjih godina, ekstremne suše javljaju sa kao redovna i dugotrajna pojava.
Suše nastaju kada određeni predeo doživi duži period sa ispodprosečnim padavinama. Nastali suvi uslovi mogu biti pogoršani visokim temperaturama, jakim vetrovima i niskom vlažnošću vazduha. Odsustvo padavina negativno utiče na nivo vlage u zemljištu, što dovodi do suše. Rast globalnih temperatura, uzrokovan prvenstveno emisijom gasova staklene bašte, dovodi do češćih i intenzivnijih toplotnih talasa.
Pročitajte još:
- SVETSKI DAN VETRA
- SVETSKI DAN OKEANA
- NAUČNICI UPOZORAVAJU: TEMPERATURA OKEANA POČETKOM APRILA NAJVIŠA U ISTORIJI
Dezertifikacija i suša nisu samo prirodne pojave, već su pod značajnim uticajem ljudskih aktivnosti. Krčenje šuma, prekomerna ispaša, loša praksa navodnjavanja i neodrživo upravljanje zemljištem mogu poremetiti ravnotežu ekosistema, čineći ih podložnijim dezertifikaciji.
Istovremeno, klimatske promene – sa porastom temperatura i promenom obrazaca padavina – mogu da pogoršaju ove procese. I sami smo svedoci zime bez snega, bez snežnih krovova, već vrlo lepih, obasjanih dana u zimskom periodu. Alpi su takođe imali istorijski nizak nivo snežnog pokrivača. Ako nema padavina, ni snega ni kiše, lednici se ne tope, a samim tim baseni i korita vodenih površina nemaju čime da se dopune, niti podzemne vode imaju isti kapacitet, a od vode zavisi opstanak ljudi.
Suv vazduh, visoke temperature i vetar, mogu stvoriti šumske požare, čega smo takođe svedoci – od početka maja, Kanada se bori protiv šumskih požara na preko milion hektara svojih šuma u Alberti, jednoj od retkih kontinentalnih provincija Kanade.
Posledice dezertifikacije i suše su mnogostruke. One direktno utiču na poljoprivrednu produktivnost, što dovodi do nesigurnosti hrane, pa čak i gladi u najgorim slučajevima. Ove pojave takođe narušavaju ekosisteme, što dovodi do gubitka biodiverziteta i degradacije staništa.
Međutim, borba protiv dezertifikacije i ublažavanje uticaja suše su mogući i na dohvat ruke. Mere kao što su održivo upravljanje zemljištem i vodama, pošumljavanje i korišćenje useva otpornih na sušu mogu značajno doprineti rešavanju ovog problema. Zemlje poput Kine, sa svojom inicijativom „Veliki zeleni zid“ za zaustavljanje širenja Gobi pustinje, pružaju inspirativan primer toga šta se može postići u ovoj oblasti.
Na ovaj Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše, podsećamo se na našu zajedničku odgovornost da čuvamo naše zemljište i vodene resurse. Borba protiv dezertifikacije i suše nije samo zaštita naše zemlje i vode; radi se o obezbeđivanju naše budućnosti u promenljivom klimatskom prostoru. Dok se suočavamo sa izazovima planete Zemlje koja se zagreva, potreba za održivim rešenjima nikada nije bila veća.
Energetski portal
