Do pijaće vode uz pomoć džinovskog staklenika usred okeana?

Foto: Cosimo Scotucci

Put ka ugljeničnoj neutralnosti i borba protiv klimatskih promena dali su brojnim kreativcima i inovatorima mogućnost da predstave svoje ideje pri čemu svako veruje da će upravo njegov koncept jednom postati vitalni deo sveta kakvom težimo.

Međutim, većina koncepata će, na žalost onih koji su u njih uložili krv, suze i znoj (mahom suze, da ne peterujemo), ostati na nivou koncepta, a samo oni koji su, pored toga što štite životnu sredinu, i finansijski isplativi, preći u sledeći nivo – realizaciju.

Stoga niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ni da li će džinovski staklenik u moru, osmišljen sa ciljem da na jednostavan i efikasan način proizvodi pijaću vodu, biti jedan od onih projekata kojima je svet oduševljen na cirka nedelju dana ili pred sobom imamo potencijalno rešenje jednog od najvećih globalnih problema – nedostatka pijaće vode.

785 miliona ljudi u svetu nema pristup pitkoj vodi, a ispijanje kontaminirane vode godišnje odnese 485.000 života. Iako je cilj Ujedinjenih nacija da za pet do 20 godina svi u svetu imaju pristup vodi za piće, klimatske promene i loša socio-ekonomska situacija u pogođenim zemljama sve nas više udaljavaju od rešenja. Ni činjenica da 71 odsto planete čine vodne površine ne pomaže mnogo jer je slana voda neupotrebljiva za piće, poljoprivredu ili održavanje higijene.

Zato je arhitekta i umetnik iz Holandije, Kozimo Skotuči, koji za sebe (skromno) kaže da je „stvaraoc sutrašnjice“, predstavio krajnje jednostavan koncept koji, upravo zbog toga, uliva ili neograničeno poverenje ili neograničeno nepoverenje.

Očigledno upoznat sa principom Okamove oštrice, prema kome je najjednostavnije rešenje ujedno i najbolje (napokon da upotrebim znanje stečeno na Filozofskom), Skotuči se postarao da njegov koncept može razumeti i šestogodišnje dete.

Način na koji bi koncept DH2OME trebalo funkcioniše ( čita se „doum“ što na engleskom znači kupola) upravo je onakav kakav pretpostavljate – morska voda isparava pod uticajem sunčeve svetlosti i kondenzuje se na staklu, a kapljice čiste vode slivaju se niz staklenik u rezervoar, odakle se voda može direktno koristiti ili se dalje sprovesti kroz cevi.

Voda i so odvajaju se prilikom isparavanja, a Skotuči predlaže da se i dobijena so može prodavati kako bi se stvorio potencijalni izvor prihoda u manje razvijenim zemljama. Naš inovator veruje da će na ovaj način pitka voda postati dostupna svima, što je naročito važno za žene i decu, a da li ćemo uskoro imati plutajuće staklenike koji podsećaju na scenario nekakvog naučno fantastičnog filma, ostaje da vidimo.

Milena Maglovski

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti