Digitalna i AI revolucija u energetskim sistemima

Svet se nalazi usred intenzivne energetske tranzicije, u kojoj obnovljivi izvori energije, pametne mreže i tehnološke inovacije menjaju način proizvodnje, distribucije i potrošnje električne energije. U tom procesu, digitalizacija i veštačka inteligencija (AI) postaju ključni alati za optimizaciju rada mreža, preciznije praćenje potrošnje i predviđanje proizvodnje iz obnovljivih izvora, ali i za razvoj novih poslovnih modela koji direktno povezuju proizvođače i potrošače.

Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA) u novom izveštaju Innovation Landscape for Sustainable Development Powered by Renewables (IRENA, 2026) predstavlja Innovation Toolbox – paket inovativnih alata sa 40 rešenja, namenjenih donosiocima odluka za stratešku izgradnju otpornijih elektroenergetskih sistema, proširenje pristupa energiji i podsticanje lokalnog razvoja. Rešenja su podeljena u četiri kategorije: (1) tehnologija i infrastruktura, (2) poslovni modeli i ključni akteri, (3) regulativa i tržišni dizajn i (4) planiranje i operacije sistema. Ove inovacije ne treba posmatrati zasebno, jer tek kao integrisan sistem mogu da daju značajne rezultate. 

U ovom tekstu predstavićemo rešenja koja se odnose na digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije, a koja spadaju u prvu kategoriju – tehnologiju i infrastrukturu. IRENA digitalizaciju definiše kao integraciju digitalnih tehnologija u planiranje, rad i upravljanje elektroenergetskim sistemima. To uključuje upotrebu senzora, pametnih brojila, komunikacionih mreža, platformi za obradu podataka i alata za automatizaciju, sve u cilju povećanja pouzdanosti, efikasnosti, fleksibilnosti mreže i aktivnog uključivanja korisnika. Digitalizacija omogućava praćenje, predviđanje, optimizaciju i automatizaciju operacija u okviru celokupnih elektroenergetskih sistema. 

Ovde nije reč o pukoj zameni analognih rešenja digitalnim, već o dugoročnom transformacionom procesu koji koristi napredne računarske kapacitete za razvoj pametnih i automatizovanih sistema. Posebno postaje značajan u uslovima sve veće decentralizacije proizvodnje i rasta udela varijabilnih obnovljivih izvora energije. Jedan od izazova u mnogim delovima sveta ostaje nedostatak naprednih sistema za monitoring i upravljanje podacima, što direktno utiče na pouzdanost mreže i često dovodi do prekida u snabdevanju električnom energijom. U tom kontekstu posebno su važna rešenja koja omogućavaju veću vidljivost stanja mreže i veću autonomiju u njenom upravljanju. 

IRENA izveštaj posebno ističe dve grupe inovacija sa potencijalom da značajno unaprede rad postojećih mreža: sisteme za monitoring, koji omogućavaju pouzdano i pravovremeno odlučivanje, i pametne i autonomne sisteme, koji donose naprednu automatizaciju i optimizaciju rada elektroenergetske infrastrukture. 

U FOKUSU:

• Nova solarna elektrana u Rafineriji Pančevo
• Kako da srpska teška industrija ostane konkurentna do 2030.
• Digitalno upravljanje energijom u hotelima – uloga ABB KNX sistema

Sistemi za monitoring 

Osnovu digitalizacije elektroenergetskog sistema čini upravo monitoring, koji omogućava prikupljanje, prenos i obradu podataka duž celog lanca snabdevanja energijom. Najvažnije digitalne tehnologije koje obuhvata jesu senzori, pametna brojila, SCADA sistemi i napredni sistemi za monitoring. 

Senzori su osnovni alati za prikupljanje podataka i mere različite parametre, poput napona, struje, temperature, vlažnosti i drugih fizičkih veličina. Napredni senzori mogu da imaju dodatne funkcije, uključujući AI podršku i nanoskalna merenja, odnosno veoma precizna merenja koja otkrivaju sitne promene u mreži. 

Pametna brojila se instaliraju kod krajnjih korisnika i pružaju detaljan uvid u potrošnju i dvosmernu komunikaciju sa elektrodistribucijom. Ova brojila čine deo Advanced Metering Infrastructure (AMI) – sistema koji povezuje sva pametna brojila sa distributivnom mrežom i centralnim softverom operatera. 

SCADA sistemi (Supervisory Control and Data Acquisition) predstavljaju sledeći nivo digitalizacije mreža. Oni kombinuju hardver i softver kako bi operator mogao da nadgleda i kontroliše procese u realnom vremenu, uključujući daljinsko upravljanje uređajima. SCADA meri napon, struju, temperaturu i druge parametre, kontroliše automatske prekidače i druge uređaje, prati brzinu i frekvenciju mašina, količinu snage, stanje kotlova i turbina, kao i status sigurnosne opreme. Uz to, može da planira opterećenje i raspoređivanje potrošnje. 

U prenosnim mrežama, SCADA nadgleda parametre kola, rad releja, napon i promenu tapova transformatora, olakšavajući obnavljanje mreže nakon prekida i preusmeravanje tokom održavanja. U distributivnim mrežama, SCADA smanjuje prekide i potrebu za ručnim radom tako što brzo locira kvarove i omogućava brzu reakciju. SCADA sistemi čine osnovu za razvoj naprednijih sistema za analizu podataka i upravljanje mrežom. 

Napredni sistemi za monitoring idu korak dalje, integrišući različite izvore podataka – od pametnih brojila, preko PMU jedinica koje precizno mere struju i napon na različitim lokacijama, do informacija o vremenskim uslovima u realnom vremenu. Na osnovu ovih podataka moguće je kreirati Wide Area Monitoring Systems (WAMS) – sisteme za praćenje širokog područja, koji postojeće električne mreže čine pametnijim.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst  u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA

Svet se nalazi usred intenzivne energetske tranzicije, u kojoj obnovljivi izvori energije, pametne mreže i tehnološke inovacije menjaju način proizvodnje, distribucije i potrošnje električne energije. U tom procesu, digitalizacija i veštačka inteligencija (AI) postaju ključni alati za optimizaciju rada mreža, preciznije praćenje potrošnje i predviđanje proizvodnje iz obnovljivih izvora, ali i za razvoj novih poslovnih modela koji direktno povezuju proizvođače i potrošače.

Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA) u novom izveštaju Innovation Landscape for Sustainable Development Powered by Renewables (IRENA, 2026) predstavlja Innovation Toolbox – paket inovativnih alata sa 40 rešenja, namenjenih donosiocima odluka za stratešku izgradnju otpornijih elektroenergetskih sistema, proširenje pristupa energiji i podsticanje lokalnog razvoja. Rešenja su podeljena u četiri kategorije: (1) tehnologija i infrastruktura, (2) poslovni modeli i ključni akteri, (3) regulativa i tržišni dizajn i (4) planiranje i operacije sistema. Ove inovacije ne treba posmatrati zasebno, jer tek kao integrisan sistem mogu da daju značajne rezultate. 

U ovom tekstu predstavićemo rešenja koja se odnose na digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije, a koja spadaju u prvu kategoriju – tehnologiju i infrastrukturu. IRENA digitalizaciju definiše kao integraciju digitalnih tehnologija u planiranje, rad i upravljanje elektroenergetskim sistemima. To uključuje upotrebu senzora, pametnih brojila, komunikacionih mreža, platformi za obradu podataka i alata za automatizaciju, sve u cilju povećanja pouzdanosti, efikasnosti, fleksibilnosti mreže i aktivnog uključivanja korisnika. Digitalizacija omogućava praćenje, predviđanje, optimizaciju i automatizaciju operacija u okviru celokupnih elektroenergetskih sistema. 

Ovde nije reč o pukoj zameni analognih rešenja digitalnim, već o dugoročnom transformacionom procesu koji koristi napredne računarske kapacitete za razvoj pametnih i automatizovanih sistema. Posebno postaje značajan u uslovima sve veće decentralizacije proizvodnje i rasta udela varijabilnih obnovljivih izvora energije. Jedan od izazova u mnogim delovima sveta ostaje nedostatak naprednih sistema za monitoring i upravljanje podacima, što direktno utiče na pouzdanost mreže i često dovodi do prekida u snabdevanju električnom energijom. U tom kontekstu posebno su važna rešenja koja omogućavaju veću vidljivost stanja mreže i veću autonomiju u njenom upravljanju. 

IRENA izveštaj posebno ističe dve grupe inovacija sa potencijalom da značajno unaprede rad postojećih mreža: sisteme za monitoring, koji omogućavaju pouzdano i pravovremeno odlučivanje, i pametne i autonomne sisteme, koji donose naprednu automatizaciju i optimizaciju rada elektroenergetske infrastrukture. 

U FOKUSU:

• Nova solarna elektrana u Rafineriji Pančevo
• Kako da srpska teška industrija ostane konkurentna do 2030.
• Digitalno upravljanje energijom u hotelima – uloga ABB KNX sistema

Sistemi za monitoring 

Osnovu digitalizacije elektroenergetskog sistema čini upravo monitoring, koji omogućava prikupljanje, prenos i obradu podataka duž celog lanca snabdevanja energijom. Najvažnije digitalne tehnologije koje obuhvata jesu senzori, pametna brojila, SCADA sistemi i napredni sistemi za monitoring. 

Senzori su osnovni alati za prikupljanje podataka i mere različite parametre, poput napona, struje, temperature, vlažnosti i drugih fizičkih veličina. Napredni senzori mogu da imaju dodatne funkcije, uključujući AI podršku i nanoskalna merenja, odnosno veoma precizna merenja koja otkrivaju sitne promene u mreži. 

Pametna brojila se instaliraju kod krajnjih korisnika i pružaju detaljan uvid u potrošnju i dvosmernu komunikaciju sa elektrodistribucijom. Ova brojila čine deo Advanced Metering Infrastructure (AMI) – sistema koji povezuje sva pametna brojila sa distributivnom mrežom i centralnim softverom operatera. 

SCADA sistemi (Supervisory Control and Data Acquisition) predstavljaju sledeći nivo digitalizacije mreža. Oni kombinuju hardver i softver kako bi operator mogao da nadgleda i kontroliše procese u realnom vremenu, uključujući daljinsko upravljanje uređajima. SCADA meri napon, struju, temperaturu i druge parametre, kontroliše automatske prekidače i druge uređaje, prati brzinu i frekvenciju mašina, količinu snage, stanje kotlova i turbina, kao i status sigurnosne opreme. Uz to, može da planira opterećenje i raspoređivanje potrošnje. 

U prenosnim mrežama, SCADA nadgleda parametre kola, rad releja, napon i promenu tapova transformatora, olakšavajući obnavljanje mreže nakon prekida i preusmeravanje tokom održavanja. U distributivnim mrežama, SCADA smanjuje prekide i potrebu za ručnim radom tako što brzo locira kvarove i omogućava brzu reakciju. SCADA sistemi čine osnovu za razvoj naprednijih sistema za analizu podataka i upravljanje mrežom. 

Napredni sistemi za monitoring idu korak dalje, integrišući različite izvore podataka – od pametnih brojila, preko PMU jedinica koje precizno mere struju i napon na različitim lokacijama, do informacija o vremenskim uslovima u realnom vremenu. Na osnovu ovih podataka moguće je kreirati Wide Area Monitoring Systems (WAMS) – sisteme za praćenje širokog područja, koji postojeće električne mreže čine pametnijim.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst  u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA

Svet se nalazi usred intenzivne energetske tranzicije, u kojoj obnovljivi izvori energije, pametne mreže i tehnološke inovacije menjaju način proizvodnje, distribucije i potrošnje električne energije. U tom procesu, digitalizacija i veštačka inteligencija (AI) postaju ključni alati za optimizaciju rada mreža, preciznije praćenje potrošnje i predviđanje proizvodnje iz obnovljivih izvora, ali i za razvoj novih poslovnih modela koji direktno povezuju proizvođače i potrošače.

Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA) u novom izveštaju Innovation Landscape for Sustainable Development Powered by Renewables (IRENA, 2026) predstavlja Innovation Toolbox – paket inovativnih alata sa 40 rešenja, namenjenih donosiocima odluka za stratešku izgradnju otpornijih elektroenergetskih sistema, proširenje pristupa energiji i podsticanje lokalnog razvoja. Rešenja su podeljena u četiri kategorije: (1) tehnologija i infrastruktura, (2) poslovni modeli i ključni akteri, (3) regulativa i tržišni dizajn i (4) planiranje i operacije sistema. Ove inovacije ne treba posmatrati zasebno, jer tek kao integrisan sistem mogu da daju značajne rezultate. 

U ovom tekstu predstavićemo rešenja koja se odnose na digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije, a koja spadaju u prvu kategoriju – tehnologiju i infrastrukturu. IRENA digitalizaciju definiše kao integraciju digitalnih tehnologija u planiranje, rad i upravljanje elektroenergetskim sistemima. To uključuje upotrebu senzora, pametnih brojila, komunikacionih mreža, platformi za obradu podataka i alata za automatizaciju, sve u cilju povećanja pouzdanosti, efikasnosti, fleksibilnosti mreže i aktivnog uključivanja korisnika. Digitalizacija omogućava praćenje, predviđanje, optimizaciju i automatizaciju operacija u okviru celokupnih elektroenergetskih sistema. 

Ovde nije reč o pukoj zameni analognih rešenja digitalnim, već o dugoročnom transformacionom procesu koji koristi napredne računarske kapacitete za razvoj pametnih i automatizovanih sistema. Posebno postaje značajan u uslovima sve veće decentralizacije proizvodnje i rasta udela varijabilnih obnovljivih izvora energije. Jedan od izazova u mnogim delovima sveta ostaje nedostatak naprednih sistema za monitoring i upravljanje podacima, što direktno utiče na pouzdanost mreže i često dovodi do prekida u snabdevanju električnom energijom. U tom kontekstu posebno su važna rešenja koja omogućavaju veću vidljivost stanja mreže i veću autonomiju u njenom upravljanju. 

IRENA izveštaj posebno ističe dve grupe inovacija sa potencijalom da značajno unaprede rad postojećih mreža: sisteme za monitoring, koji omogućavaju pouzdano i pravovremeno odlučivanje, i pametne i autonomne sisteme, koji donose naprednu automatizaciju i optimizaciju rada elektroenergetske infrastrukture. 

U FOKUSU:

• Nova solarna elektrana u Rafineriji Pančevo
• Kako da srpska teška industrija ostane konkurentna do 2030.
• Digitalno upravljanje energijom u hotelima – uloga ABB KNX sistema

Sistemi za monitoring 

Osnovu digitalizacije elektroenergetskog sistema čini upravo monitoring, koji omogućava prikupljanje, prenos i obradu podataka duž celog lanca snabdevanja energijom. Najvažnije digitalne tehnologije koje obuhvata jesu senzori, pametna brojila, SCADA sistemi i napredni sistemi za monitoring. 

Senzori su osnovni alati za prikupljanje podataka i mere različite parametre, poput napona, struje, temperature, vlažnosti i drugih fizičkih veličina. Napredni senzori mogu da imaju dodatne funkcije, uključujući AI podršku i nanoskalna merenja, odnosno veoma precizna merenja koja otkrivaju sitne promene u mreži. 

Pametna brojila se instaliraju kod krajnjih korisnika i pružaju detaljan uvid u potrošnju i dvosmernu komunikaciju sa elektrodistribucijom. Ova brojila čine deo Advanced Metering Infrastructure (AMI) – sistema koji povezuje sva pametna brojila sa distributivnom mrežom i centralnim softverom operatera. 

SCADA sistemi (Supervisory Control and Data Acquisition) predstavljaju sledeći nivo digitalizacije mreža. Oni kombinuju hardver i softver kako bi operator mogao da nadgleda i kontroliše procese u realnom vremenu, uključujući daljinsko upravljanje uređajima. SCADA meri napon, struju, temperaturu i druge parametre, kontroliše automatske prekidače i druge uređaje, prati brzinu i frekvenciju mašina, količinu snage, stanje kotlova i turbina, kao i status sigurnosne opreme. Uz to, može da planira opterećenje i raspoređivanje potrošnje. 

U prenosnim mrežama, SCADA nadgleda parametre kola, rad releja, napon i promenu tapova transformatora, olakšavajući obnavljanje mreže nakon prekida i preusmeravanje tokom održavanja. U distributivnim mrežama, SCADA smanjuje prekide i potrebu za ručnim radom tako što brzo locira kvarove i omogućava brzu reakciju. SCADA sistemi čine osnovu za razvoj naprednijih sistema za analizu podataka i upravljanje mrežom. 

Napredni sistemi za monitoring idu korak dalje, integrišući različite izvore podataka – od pametnih brojila, preko PMU jedinica koje precizno mere struju i napon na različitim lokacijama, do informacija o vremenskim uslovima u realnom vremenu. Na osnovu ovih podataka moguće je kreirati Wide Area Monitoring Systems (WAMS) – sisteme za praćenje širokog područja, koji postojeće električne mreže čine pametnijim.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst  u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA