Panel diskusija na temu „Koliko je delotvorno upravljanje vodama i koje su preporuke za unapređenje“ održana je u Privrednoj komori Srbije (PKS), u okviru Foruma ekoloških politika – Razvojne mogućnosti prirode u Srbiji. Forum je organizovao WWF Adria, u okviru projekta „Bezbedna priroda i klima“, koji finansijski podržava Evropska komisija. Cilj projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji, koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama.
Dva su pravca angažovanja lokalne uprave kada govorimo o delotvornom upravljanju vodama i preporukama za unapređenje. Ukoliko one prepoznaju svoje mogućnosti za unapređenje upravljanjem vodama, njihov rad ne može biti realizovan usled nedostatka finansija. Vrlo često se događa da rešenja za unapređenje nema, a to posledično utiče na opstanak ne samo biljnog i životinjskog sveta, koji zavisi od zdrave vode, već i čoveka.
Prema rečima Ljubiše Mijačića, menadžera slatkovodnog programa WWF Adrije ekonomija neprekidnog rasta je jako žedna ekonomija. Ona iziskuje stravične količine vode za svaki aspekt rasta. U tom pravcu, potrebno je razmišljati o regionalnim rešenjima kako bi se sprečili ogromni gubici vode koji se mere milionima kubika vode. Ljubiša je naglasio da su vode najosetljivije na klimatske promene i da imamo izuzetno suve ili kišne klimatske promene u zadnjim godinama i zato imamo hidrološke ekstreme, koji nisu poslednjih 100 godina zabeleženi.
,,Prosek je da imamo 1700 kubika vode po stanovniku godišnje, a sve ispod toga je vodno stresno područje. Nemamo više ni hladne zime i vodama se prirodnim ciklusima ugrožava njihovo stanje. Po pitanju voda poremećaj temperatura jako utiče, jer vode su na to veoma osetljive. Imamo ublažene hidrološke uslove ili bujične tokove i poplave koje čine štetu. Moramo da se prilagodimo, nemamo vremena više da vode posmatramo na potpuno drugačiji način, vode se zanemaruju, a moramo da ih čuvamo i delimo sa prirodom“, rekao je Mijačić.
Pročitajte još:
- RAZVOJNE MOGUĆNOSTI PRIRODE U SRBIJI
- WWF FORUM EKOLOŠKIH POLITIKA – RAZVOJNE MOGUĆNOSTI PRIRODE U SRBIJI
- WWF POZIVA ZEMLJE DA OSTANU ČVRSTE U BORBI PROTIV PLASTIKE
Voda je osnovni medij u mreži života, jedini katalizator da očuva biodiverzitet i na vodama počiva i zasniva se život na zemlji.
Jedan od grantova u okviru projekta WWF Adrije za vodosnabdevanje je dobilo udruženje „Ekomar“ iz Kragujevca.
Marija Simić Savić, programska direktorka udruženja je rekla da su projekat realizovali godinu dana ne samo na reci Gruža već i na pet drugih akumulacija, i zaključili da sve akumulacije „pate“ od istih problema: nedostatka dobrog upravljanja i velikog broja institucija koje imaju nadležnosti, a ne zna se ko šta radi nad akumulacijom.
,,Predložili smo rešenja za formiranje Saveta upravljača nad akumulacijama, u kojem bi razmenjivali informacije svih koji imaju učešće“, rekla je Simić Savić.
Lokalne zajednice ugrožene su nedostatkom pitke vode od fizičke nedostupnosti vode do kvaliteta vode koja se pije ili koristi, a posebno u Banatu i Bačkoj.
Veliki gubici vode
Strahinja Macić iz organizacije za političku ekologiju „Polekol“ je naglasio da su među problemima u lokalnim samoupravama u kojima se zna vlasništvo nad vodovodnim sistemom milioni kubnih metara gubitaka nad vodom.
„U Užicu gubici vode iznose 55 odsto, u Leskovcu 43 odsto, a u Zaječaru 48 odsto, jer je investirano poslednji put osamdesetih godina prošlog veka i sada i kada ima dovoljno vode, puno je gubitaka, a sve češće vode i i nema. To su vrlo skupe investicije za lokalne samouprave“, rekao je Macić.
Komunalna preduzeća prepoznaju probleme, ali njihovo rešavanje nije podržano od lokalnih samouprava budžetom, jer su one vlasnici nad vodovodnom mrežom i ako komunalno preduzeće nema trajno finansiranje nastaju problemi. Macić je istakao da se ovaj problem mora sagledati i na republičkom nivou, ali se insistira na pogrešno fokusiranje na gradnju akumulacija, što je skupa investicija, a puno su izložene zagađenjima i problemima. Bolje rešenje je izgradnja regionalnih vodosistema.
Negativan uticaj na ptice
U okviru ove teme razgovaralo se i o ugroženosti divljeg sveta i ptica. Davor Marković iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije rekao je da se cela beogradska kanalizacija ispušta u Dunav i to utiče i na stanovništvo, insekte , ptice, ribe. Duž Dunava nalaze se važna područja u kojima borave ptice.
,,U Srbiji se prečišćava 15 odsto kanalizacionog otpada, a evropski prosek je 80 odsto, a ta voda se koristi i za potrebe poljoprivrede i navodnjavanja useva, povrća, voća, Opada i broj riba u rekama, jer se velike količine otpada izručuju u vodotokove“, rekao je Marković.
Na primer Gružansko jezero je jako ugroženo divljom gradnjom, vikend naseljima, nema ptica u okolini, a ceo Kragujevac se snabdeva vodom iz tog jezera. Važan problem je i olovo, jer se u vodotokove svake godine prospe 5,5 miliona tona olova, a to je jako opasno za ptice i ribe. U Srbiji se proizvodi i olovna sačma, a to je veliki problem.
Ove probleme nije lako objasniti običnom čoveku. Priroda će uskoro da nam ukaže na to odsustvom kiša i sa puno suša i ugroženog biodiverziteta, a tada će svi problemi biti marginalizovani, ali će biti kasno, a zbog toga će doći i do velikog poskupljenja hrane i odeće.
Zaključak sa Foruma ekoloških politika je da uz jaču finansijsku podršku, koordinaciju državnih i lokalnih institucija sa organizacijama civilnog društva i podršku njihovom radu – razvojne mogućnosti prirode u Srbiji su velike. Predstavnici brojnih lokalnih, pokrajinskih i nacionalnih institucija kao i međunarodnih i domaćih organizacija, saglasili su se da se u rad na očuvanju prirode, klime i vode u Srbiji mora ulagati još više, ukoliko želimo da oni budu zdravi, funkcionalni i ekonomski isplativi sistemi.
Mirjana Vujadinović Tomevski
