Kako piše Ekovjesnik, Deklaracijom o ciljevima presedanja na području zaštite okoline i održivog razvoja, Zeleni forum još jednom želi da uspostavi komunikaciju oko prioriteta presedavanja u koju bi odgovorne institucije trebale da uključe što širi krug domaćih učesnika. Deklaraciju su pripremile organizacije za zaštitu okoline iz Hrvatske, članice nacionalne mreže Zeleni forum, u saradnji s platformom organizacija civilnog društva za praćenje hrvatskog presedavanja EU „Forum 2020“, a na temelju stavova evropske mreže organizacija za zaštitu životne sredine – European Environmental Bureau (EEB).
Cilj je predstavljanje očekivanja Zelenog foruma vezano za tekuće hrvatsko presedanje Većem Evropske unije na području održivog razvoja i zaštite okoline. Deklaracija se temelji na ranije razvijenim deklaracijama „Deset zelenih testova“, koje su pripremili EEB i „Seas at Risk“, kao i na dokumentu Foruma 2020 „Prioriteti civilnog društva za presedanje Republike Hrvatske Većem Evrope“.
Hrvatsko presedanje dolazi u kritičnom trenutku za rešavanje egzistencijalne klimatske krize i krize biološke raznolikosti. Ono je prvo celovito presedanje EU nakon pokretanja komunikacije o evropskom „Zelenom dogovoru“, a nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju „proglašavajući klimatsku i ekološku izvanrednu situaciju (krizu) u Evropi i na globalnom nivou“.
Nesporno je dokazano da se suočavamo s klimatskom krizom, gubitkom biološke raznolikosti, društveno neprihvatljivim rizicima za zdravlje od hemikalija i zagađenja vazduha i neospornim nivoom zagađenja plastikom u morima i okeanima. Pored egzistencijalnih kriza u okruženju, suočeni smo s visokom nivoom nejednakosti, kako unutar EU, tako i globalno, kao i sa smanjenjem nivoa poverenja u vlade, načine upravljanja i donošenja politika.
Pročitajte još:
Građani i građanke, a posebno mladi, zahtevaju da EU učini više u rešavanju klimatskih i izazova zaštite životne sredine. Nedavna anketa Eurobarometra pokazuje da 93 odsto građana EU-a klimatske promene doživljava kao ozbiljan problem, 79 odsto smatra da je to vrlo ozbiljan problem, a 84 odsto veruje da treba preći na čistu energiju i veću javnu finansijsku potporu, iako to znači smanjenje subvencija na fosilna goriva.
Iako su klimatska politika u Evropi, kao i očuvanje životne sredine pomažu poboljšanju stanja u okolini tokom poslednjih decenija, Evropa nije postigla dovoljan napredak, a izgledi za okolinu za narednu deceniju nisu pozitivni, prema izveštaju o stanju životne sredine Evropske agencije za okolinu (EEA). U izveštaju se pozivaju evropske zemlje, vođe i politički rukovodioci da iskoriste priliku kako bi u sledećoj dekadi radikalno povećali i ubrzali akcije da se Evropa vrati na pravi put ka ispunjenju srednjeročnih i dugoročnih ciljeva zaštite životne, a kako bi se izbegle nepovratne promene i šteta.
Zeleni forum traži i od hrvatskog predsedništva EU da pokrene pozitivnu agendu za suočavanje s navedenim izazovima u području zaštite okoline i klime s kojima se Evropa suočava u brzo promenjivoj geopolitičkoj stvarnosti, i to u dijalogu s hrvatskim učesnicima koji se bave ovim temama. Sažetak Deklaracije nalazi se na linku.
Izvor: Ekovjesnik
