Proteklih 40 godina, na današnji dan, svakog 26. januara obeležava se Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine.
Cilj Konferencije UN o životnoj sredini prvi put održane 1972. godine u Stokholmu bio je da se pokrene rad na razvoju svesti o trenutnom stanju životne sredine, ali i o načinima na koje možemo da pomognemo u razvoju ekološke svesti stanovnika planete Zemlje – tako je i usvojena deklaracija o potrebi za obrazovanjem o zaštiti životne sredine.
Iako industrijski napredak sa jedne strane omogućava čovečanstvu da uživa u mnogim dobrobitima, sa druge strane upravo nas taj napredak gura na ivicu opstanka naše planete. Njen oporavak, nažalost, traje znatno duže od brzine kojom ljudi nalaze načine da je bezgranično eksploatišu.
Svake godine postoji sve više inicijativa, razmatraju se različite strategije i potpisuju unapređeni planovi ne bi li se pomirile razlike između onoga što ljudi vide kao napredak i života koji je u skladu sa principima održivog razvoja.
Pročitajte još:
Moramo da se hrabro suočimo sa činjenicom da su nam prirodni resursi kojima raspolažemo ograničeni i da ne pripadaju samo nama, već i generacijama koje će nas naslediti. Prirodna ravnoteža treba da nam bude prioritet prilikom svake sledeće odluke.
Značajnu ulogu u promeni svesti kod stanovništva ima edukacija i zato moramo od malih nogu usaditi određene vrednosti i principe budućim donosiocima važnih odluka – nikada nije prerano početi. Mnoge zemlje upravo zbog toga imaju ekološki obrazovane i odgovorne populacije svesne važnosti očuvanja životne sredine. Najvažnije je dopreti do pojedinaca nesvesnih ozbiljnosti izazova sa kojim se kolektivno suočavamo.
Upravo širenje svesti i obrazovanje i jeste u srži obeležavanja Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine.
Negativne posledice našeg lošeg odnosa prema prirodi kao što su klimatske promene, zagađenje vode, vazduha, zemljišta, bolesti, epidemije i druge, mogu se promeniti odbacivanjem razmišljanja da je čovek gospodar prirode, već da može i mora da bude samo njen korisnik u onoj meri koja ne remeti njenu održivost.
Moramo da svakodnevno donosimo odluke razmišljajući o njihovim dugoročnim posledicima ne samo po nama blisko okruženje, već da sledimo krilaticu – misli lokalno, deluj globalno – inače ćemo ubrzo živeti u svetu koji je jedan osnovac zabrinuto opisao rečima ″Došlo je vreme da i vodu treba oprati“.
