Alarmantni izveštaji naučnika, građanska neposlušnost, protesti mladih širom sveta… Već godinu dana su zemlje potpisnice Pariskog sporazuma na meti pritisaka bez presedana da nešto preduzmu. Moto konferencije je Vreme za akciju (#TimeforAction).
„Ne možemo više odlagati akciju za zaštitu klime“, rekla je španska ministarka za ekologiju Teresa Ribera, čija zemlja je domaćin ove 25. Konferencije Ujedinjenih nacija o klimi (COP25). Konferencija je trebalo da se održi u Čileu, ali je ta zemlja otkazala zbog nemira i Španija je prihvatila da bude domaćin.
Ista poruka da se više ne sme odlagati akcija neumorno je upućivana iz UN-a uoči sastanka.
„Tačka bez povratka nije više daleko na horizontu, ona je na vidiku i približava se velikom brzinom“, rekao je juče generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš i naglasio da su obaveze preuzete za borbu protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja „potpuno nedovoljne“. On je rekao da i dalje nedostaje politička volja da se nešto uradi.
Pročitajte još:
Nekoliko dana pre skupa Program UN-a za životnu sredinu zadao je udarac nadama da će biti postignut cilj Pariskog sporazuma da se ograniči zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru. Za to je potrebno smanjiti emisije ugljen-dioksida za 7,6 odsto godišnje svake godine do 2030, a nema nikakvih naznaka da ti nivoi počinju da se smanjuju. Svet je već topliji za oko 1 stepen Celzijusa, što dovodi do sve većeg broja klimatskih katastrofa, i svaki dodatni stepen će povećati obim tih poremećaja.
Sadašnjim tempom temperatura bi mogla da poraste za 4 ili 5 stepeni Celzijusa do kraja veka. Čak i ako zemlje poštuju do sada preuzete obaveze, rast temperature bi mogao da pređe 3 strepena Celziusa.
SAD su potvrdile da će se iduće godine povuči iz Pariskog sporazuma o klimi, mada je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelozi rekla da je američki narod angažovan za borbu protiv klimatskih promena. Ona bi trebalo da bude danas u Madridu na početku skupa.
Oči su uprte u Evropsku uniju i novo rukovodstvo koje će biti prisutno danas kao i oko 40 država i vlada, od kojih oko 15 iz EU. Srbiju predstavlja ministar životne sredine Goran Trivan.
Samit traje 2 nedelje, do 13. decembra, a delegati će pokušati da reše sporna pitanja sa prošlogodišnjeg samita u Katovicama u Poljskoj.
Među spornim pitanjima je i način formiranja sistema funkcionalnog međunarodnog trgovanja emisijama štetnih gasova i odštete siromašnijim državama za gubitke i štetu nanetu klimatskim promenama, prenosi Radio slobodna Evropa.
Učesnici konferencije suočavaju se i sa pritiskom globalnog pokreta za borbu protiv klimatskih promena na čelu sa švedskom tinejdžerkom Gretom Tunberg. Ona takođe dolazi na skup, a putuje brodom i najavila je da očekuje da će do utorka stići do Portugalije.
Za sada je samo 68 zemalja obavezalo da će opovećati svoje planove za smanjenje emisije ugljen-dioksida u 2020. godini, pre naredne konferencije UN o klimi u Glazgovu. Ali one, prema ekspertima, predstavljaju samo 8 odsto svetske emisije tog gasa.
