Danas je Dan čistog vazduha

Vazduh je život. Sveprisutan, neuhvatljiv, nevidljiv, nečujan, ali zagađen, često mnogo više od dozvoljenih granica. Vazduh ulazi u naša pluća, isporučujući kiseonik koji je neophodan svakoj ćeliji našeg tela. To je prva i najvažnija funkcija vazduha za ljudsko zdravlje – pružanje kiseonika. Kroz proces disanja, kiseonik ulazi u pluća i vezuje se za hemoglobin unutar crvenih krvnih zrnaca, putujući krvotokom do svake ćelije u telu. Stoga, kvalitet onoga što udišemo je odraz kvaliteta opšteg zdravlja. 

3. novembar se u našoj zemlji obeležava kao Svetski dan čistog vazduha. Problem njegovog zagađenja je globalnog, evropskog, regionalnog i nacionalnog karaktera. Milioni ljudi dožive preuranjenu smrt, ali i mnoge bolesti, upravo zbog nedostatka čistog vazduha. Srbija nije izuzetak, baš suprotno, naši gradovi često se nađu među najzagađenijim na kontinentu.

Podaci iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu koji je vrlo detaljan, pokazuje da se suočavamo ipak sa ozbiljnim izazovom.  U gradu Valjevu, situacija se nije poboljšala u odnosu na prethodnu godinu – i dalje je registrovan najveći broj dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti čestica PM10.  U nekim gradovima postoji očigledan nedostatak automatskih mernih stanica, pa se Leskovac, koji je nedavno bio naša tema, izdvaja kao prvi kandidat za hitno unapređenje mernih kapaciteta -indikativna merenja pokazuju zabrinjavajući udeo prekoračenja zagađujućih čestica PM10, koji doseže 65 odsto vremena merenja. Istraživanja pokazuju da je više od stotinu dana sa prekomernim nivoom PM10 čestica zabeleženo u više gradova širom Srbije. U Popovcu je taj broj čak 136 dana, dok su Novi Pazar i Užice takođe visoko na listi sa 135, odnosno 115 dana. Čak i prestonička opština Zemun nije imuna na ovaj problem, sa 104 dana prekoračenja. Posebnu pažnju zaslužuju i ekstremno visoke dnevne koncentracije PM10, posebno na stanicama Beograd Ovča i Zaječar, gde su vrednosti dosegle 516 µg/m3 i 326 µg/m3, što je mnogostruko iznad dozvoljenih granica, objašnejno je na portalu Mašina.

Pročitajte još:

• KAKAV NAM JE VAZDUH AKO SRBIJA IMA OKO 3. 000 DIVLJIH DEPONIJA KOJE ZAČAS PLANU
• ULEZ -NAPLATA VOZAČIMA ZA ČISTIJI VAZDUH – KAKVI SU REZULTATI?
• VEĆI BUDŽET I VIŠE MERA ZA POBOLJŠANJE KVALITETA VAZDUHA

Pored čestica PM10, Bor i Obrenovac su zabeležili prekoračenja dnevnih i satnih granica za sumpor dioksid, što takođe utiče na sveukupnu sliku zagađenja. Ne čudi da je ovo prekoračenje zabeleženo upravo u pomenuta dva grada, s obzirom na to da je jedan od glavnih izvora sumpor-dioksida industrijska proizvodnja – sagorevanje fosilnih goriva (poput uglja, nafte i dizela) u termoelektranama i rafinerijama, proizvodnju metala (posebno proizvodnju bakra i cinka), i druge industrijske procese koji uključuju upotrebu sirovina bogatih sumporom.

Zagađenost je gledaću po aglomeracijama bila sledeća:

• U aglomeracijama Pančevo, Smederevo, Užice i Kosjerić vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5.
• U aglomeraciji Bor vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja granične vrednosti SO2, suspendovanih čestica PM10 i olova u PM10.
• U aglomeraciji Novi Sad, vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10 .
• U aglomeraciji Beograd vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica P0M10 i PM2.5 i granične vrednosti NO2.
• U aglomeraciji Niš i u gradu Novom Pazaru vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 i granične vrednosti NO2.

Iz analize je očigledno da PM10 i PM2.5 čestice jesu najproblematičnije u našoj zemlji. To su čestice koje često determinišu prelazak kvaliteta vazduha u nižu, zabrinjavajuću kategoriju, što je upravo ova III kategorija.

Upotreba uglja u termoelektranama je glavni izvor zagađenja, posebno SO₂ i PM čestica – termoelektrane na ugalj i zastarela tehnologija koja stvara velike količune emisija. Međutim, i stara vozila, načini grejanje tokom zimskog perioda, upravljanje komunalnim otpadom i požari na deponijama su takođe među najznačajnijim uzrocima zagađenja u Srbiji, što pokazuju rezultati istraživanja pod nazivom „Izgubljeni vazduh“ koje je sproveo Program UN za životnu sredinu.

Baš iz ovih razloga, teško je pričati o čistom vazduhu u Srbiji, ali podaci mogu biti apel da je potrebno postepeno menjati uzročnike ovakvih statistika u našoj zemlji kako bismo jednog dana zaista disali punim plućima.

Milica Vučković