Grenland – fascinantna površina, prostranstvo na preko 2.166.000 km². Najveće ostrvo ledene strukture, koje može zavarati i izgledati kao pusta zemlja. Zapravo, Grenland ima raznolik biodiverzitet – nekoliko stotina vrsta biljaka, ptice, foke, kitove i grenlandske ajkule. Pored toga, ima i nešto više od 56.000 stanovnika u trenuntim uslovima za život. Ceo Grenland je teritorija veća od Francuske, Španije, Nemačke, Finske i Norveške zajendo.
Grenland je zanimljiv jer je nekada davno bio drugačijeg izgleda, kao i mnogi delovi naše planete Zemlje. Bio je umeren, sa drugačijom vegetacijom, najverovatnije zelenom – praistorijske šume, potom ledene površine, a danas topljenje tog istog leda, govori o sposobnosti transformacije ovog ostrva.
Prema nedavnom istraživanju i izvorima Univerziteta u Vermontu – pre nekih 416.000 godina, velika površina Grenlanda bila je okruženje tundre bez leda.
Pročitajte još:
- NAJVIŠE TEMPERATURE NA GRENLANDU U POSLEDNJIH 1000 GODINA
- KOJA JE BRZINA TOPLJENJA LEDNIKA I KOJE OBALE SU UGROŽENE?
- OGROMNI LEDENI BREG VELIČINE LONDONA ODLOMIO SE OD PLOČE ANTARKTIKA
U periodu od pre 424.000 do 374.000 godina, došlo je do zagrevanja koje je rezultiralo značajnim topljenjem, prema novim podacima.
Iako su koncentracije ugljen-dioksida koje zadržavaju toplotu bile daleko niže nego što su danas, zbog svih uslova života danas, poput industrije, otapanje Grenlanda u ono vreme dovelo je do značajnog povećanja nivoa mora. Ovo sugeriše da bi ledeni pokrivač Grenlanda mogao biti vrlo osetljiv na klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima, velikim količinama CO2, globalnim zagrevanjem, i svemu što dovodi do značajnog topljenja leda, a samim tim i povećanja nivoa mora.
Ovo je zabrinjavajuće iz razloga što mnoge obale, ostrva, pa i države tokom vremena, mogu biti potopljene. Obale Kine, Bangladeša, Indije, Egipta, Holandije, SAD-a, Brazila, Australije, Novog Zelanda i pacifička ostrva poput Fidžija su najugroženije tačke.
Ove godine, pisali smo kako naučnici upozoravaju da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda u poslednjih četrdeset godina od kad je započelo satelitsko posmatranje.
Energetski portal
