Okeani i kriosfera, u koju spada zamrznuta voda (morski led, jezerski led, rečni led, snežni pokrivač, lednici, ledene kape, ledene ploče, zamrznuto tlo i permafrost), igraju odlučujuću ulogu za održanje života na Zemlji, ali mi kao stanovnici kopna daleko od obale i planinskih vrhova neretko smetnemo s uma njihovu važnost – osim na nekoliko dana godišnje kada odemo na letovanje ili zimovanje.
Ukupno 195 zemalja je 24. septembra odobrilo posebni IPCC izveštaj o okeanima i kriosferi u doba promene klime koji obezbeđuje nove dokaze o prednostima ograničavanja globalnog zagrevanja na najnižem mogućem nivou.
Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) je osnovan od strane Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i Svetske meteorološke organizacije (WMO) 1988. godine kako bi se čovečanstvu predočila jasna perspektiva naučnika na rast temperature i objasnile njegove potencijalne posledice na naše okruženje, društvo i privredu. Hiljade svetskih naučnika, u sklopu ovog nadnacionalnog tela, na potpuno volonterskoj osnovi doprinosi izradi izveštaja koji se potom šalju vladama zemalja članica. Poslednji u nizu njihovih radova naglašava neophodnost blagovremene, ambiciozne i međusobno usklađene akcije usmerene na očuvanje vodenih resursa naše planete – bez obzira na to da li su u tečnom ili čvrstom stranju.
Pročitajte još:
“Otvoreno more, Arktik, Antarktik i visoke planine se možda čine suviše udaljeno od ljudi”, rekao je predsednik panela Hoesung Li, “ali mi ipak zavisimo od njih i oni, direktno i indirektno, utiču na nas na bezbroj načina – za vremenske prilike i klimu, za hranu i vodu, za energiju, trgovinu, rekreaciju i turizam, za zdravlje i blagostanje, za kulturu i identitet.”
Lednici, sneg, led i permafrost se smanjuju, a to će se nastaviti i u budućnosti. Pored toga što njihovo topljenje izaziva sve manju dostupnost vode za stanovnike planina, pojava uzrokuje i mnoge druge probleme i opasnosti kao što su klizišta, lavine i poplave.
Gubitak ledene mase doprinosi i rastu nivoa mora. Tokom dvadesetog veka, ono se “podiglo” za 20 cm, a u trenutnim okolnostima raste dvostruko brže – za 3,6 mm godišnje, upozoravaju stručnjaci.
Do 2100. godine rast nivoa mora bi mogao dostići 60 cm, čak i u slučaju da značajno srežemo emisije štetnih gasova i ograničimo rast temperature na ispod 2 °C. Ukoliko, pak, u tome ne uspemo i emisije se znatno povećaju, nivo mora će biti za između 60 i 110 cm viši.
U pisanju IPCC izveštaja učestvovalo je više od 100 autora iz 36 zemalja koji su se u njegovoj pripremi osloni li na oko 7.000 naučnih publikacija.
“Svetski okeani i kriosfera decenijama ‘upijaju toplotu’ od klimatskih promena, a posledice po prirodu i ljudsku vrstu su sveobuhvatne i teške”, rekla je Ko Baret, potpredsednica panela, dodavši da promene okeana i zamrznutih delova Zemlje primoravaju pojedince i zajednice da korenito menjaju svoje stilove života.
