Crna Gora će nastaviti da ulaže napore da ostane ambiciozna u borbi protiv negativnih uticaja klimatskih promena, kako bi osigurala prosperitet za sadašnje i buduće generacije.
To je poručeno sa konferencije “Unapređenje klimatske otpornosti: povezivanje Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan kroz UN ciljeve održivog razvoja i njihove indikatore”, koja se u organizaciji Crnogorske panevropske unije održava u Podgorici.
Konferencija se organizuje uz podršku Centralnoevropske inicijative (CEI), a podržana je i od Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i Ambasade Francuske u Crnoj Gori.
Predsednica Crnogorske panevropske unije Gordana Đurović ocenila je da klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja koji pogađaju sve zemlje u svetu.
Iz tog razloga, prema njenim rečima, izgradnja klimatske otpornosti integracijom strategija i delovanja na klimatske promene od najveće je važnosti.
Đurović je podsetila da je, prema podacima Globalnog izveštaja o klimi, koju priprema Nacionalna administracija za okeane i atmosferu iz Vašingtona, prošla godina bila šesta najtoplija od 1880. godine, odnosno od kada se prave globalni izveštaji.
Pročitajte još:
- KLIMATSKE PROMENE U 12 SLIKA I REŠENJA ZASNOVANA NA PRIRODI
- KLIMATSKE PROMENE I NESTAŠICE VODE
- NAJNOVIJA STUDIJA: KLIMATSKE PROMENE IZAZIVAJU TRAUME KOD LJUDI, A EVO KAKO TO UTIČE NA MOZAK
Kako je navela, više temperature pogoršavaju mnoge vrste savremenih katastrofa, uključujući jake oluje, poplave, toplotne talase, povećane suše, zagrevanje i podizanje okeana, gubitak vrsta, nedovoljno hrane, više zdravstvenih rizika, siromaštvo i raseljavanje.
“Globalno zagrevanje se nastavlja i izgleda da će dostići rast od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na pred-industrijski period i prije polovine ovog stoleća”, istakla je Đurović.
Ona je poručila da Evropa mora da pojača svoju klimatsku otpornost, što je, kako je dodala, jedan od glavnih motiva organizacije, ali i glavna poruka, današnje konferencije.
Prema rečima Đurović, kroz izlaganja i debate na konferenciji, spajaju se UN Agenda 2030 i njeni ciljevi održivog razvoja, kao i Pariski sporazum o klimi, sa Evropskim zelenim dogovorom i Zelenom agendom Zapadnog Balkana.
Ranko Lazović iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma rekao je da su regioni Mediterana i Jugoistočne Evrope, kojima Crna Gora pripada, među najosetljivijim koji su izuzetno pogođeni klimatskim promenama.
„Iako emituje gotovo zanemarljive količine gasova sa efektom staklene bašte, Crna Gora preduzima značajne korake kako bi unapredila mere u pogledu klimatskih promena, i promovisala zeleni rast i ekonomski oporavak“, kazao je Lazović.
On je rekao da Crna Gora ulaže napore i da je posvećena kako bi odgovorila izazovima sa kojima se suočava u borbi protiv klimatskih promena.
Tekst u celosti pročitajte ovde.
Izvor: RTCG
