Dugo očekivani klimatski sporazum koji su 14. novembra objavile Sjedinjene Američke Države i Kina ne sadrži ni reči o smanjenju upotrebe uglja, niti planu za okončanje fosilnih goriva. Pa ipak, prvi zajednički klimatski sporazum od 2021. godine, takozvani “Sunnylands Statement” nazvan po mestu sastanka predstavnika zemalja u Kaliforniji, ponovo pokreće mogućnost saradnje između dva najveća emitera gasova staklene bašte na svetu, veruju analitičari.
„Sunnylands izjava o povećanju saradnje u rešavanju klimatske krize“, objavljena dan pre susreta predsednika Džoa Bajdena i Si Đinpinga na marginama Azijsko-pacifičkog ekonomskog saveza (APEK) i manje od tri nedelje pre Konferencije Ujedinjenih nacija (UN) o klimi COP28, predstavlja vrhunac niza nedavnih klimatskih susreta između SAD i Kine.
Ovi susreti uključuju posetu SAD-ovog izaslanika za klimu Džona Kerija Pekingu u julu, klimatsko putovanje guvernera Kalifornije Gavina Njusoma u Kini u oktobru, sastanke kineskog izaslanika za klimu Sija Ženhua sa Kerijem u Sanilendsu početkom novembra i objavljivanje dugo očekivanog kineskog plana kontrole metana.
Neki analitičari poput Tejle Bland, starije programske službenice Kineskog klimatskog centra, ocenjuju da sporazum predstavlja “više politički gest pozitivne namere nego akcioni plan“. Njen kolega Li Šuo slaže se da sporazum ne sadrži važne informacije po pitanju nekih ključnih i suštinskih problema, poput energetske tranzicije i uglja.
Pročitajte još:
- SVE VEĆI BROJ PROZJUMERA U SRBIJI
- UVOZ I IZVOZ ZELENE ENERGIJE U EU PROTEKLIH GODINA
- PORAST PATENATA ZA TEHNOLOGIJU VETRA NA MORU
,,Mislim da je ovo uglavnom u skladu s očekivanjima, da će u okviru trenutno izazovne političke situacije između Kine i SAD-a, svaki ishod u vezi sa klimom biti samo ‘postavljanje osnove’, a ne ‘postavljanje tona’ ili ‘otvaranje novog poglavlja’ ’’,ističe Lu Šuo.
Drugi, pak, primećuju da je bilo i konkretnijih obećanja. Čak i Greenpeace ističe da izjava sadrži nekoliko ohrabrujućih elemenata.
,,To uključuje podršku trostrukom povećanju globalne obnovljive energije do 2030. godine, s posebnim naglaskom na važnosti dovoljnog napretka obnovljive energije kako bi se zamenili ugalj, nafta i gas; pominje da će ciljevi smanjenja emisija do 2035. godine obuhvatiti celokupnu ekonomiju, obuhvatiti sve gasove staklene bašte i usklađivati se s ograničenjem zagrevanja prema Pariskom sporazumu’’, ističe Greenpeace.
Slede četiri najvažnije tačke sporazuma:
Ne pominje se okončanje ere fosilnih goriva
Sporazum navodi da je potrebno “ubrzati zamenu za proizvodnju električne energije iz uglja, nafte i gasa“, ali ne pominje jasna obećanja o smanjenju upotrebe uglja, gradnje novih elektrana na ugalj, niti okončanje ere fosilnih goriva. Obe zemlje i dalje su veliki proizvođači fosilnih goriva.
Ugalj ostaje osnova kineske ekonomije, a zemlja je dodala preko 44 gigavata električne energije iz uglja u poslednje dve godine kako bi zadovoljila povećanu potražnju za energijom. U Sjedinjenim Američkim Državama, proizvodnja nafte i prirodnog gasa postavlja domaće rekorde.
Prelazak na obnovljivu energiju će se ubrzati
Obe zemlje su se složile da će uložiti napore da do 2030. godine trostruko povećaju kapacitet obnovljive energije. Kina je do prošle godine instalirala solarne i vetroelektrane od 758 GW. Tokom 2023. godine, planira da doda 210 GW iz solarnih instalacija, što je otprilike dvostruko više u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Ali, i SAD ulažu milijarde dolara u čistu energiju putem Zakona o smanjenju inflacije.
Dve zemlje planiraju ponovo da pokrenu Forum za energetsku efikasnost SAD-Kina kako bi “produbile razmenu politika o rešenjima za uštedu energije i smanjenje ugljenika u ključnim oblastima, uključujući industriju, zgrade, transport i opremu”. Na kraju, i Kina i SAD imaju cilj da unaprede razvoj najmanje pet velikih projekata za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida do 2030. godine, uključujući hvatanje iz industrijskih i energetskih izvora.
Suočavanje s zagađenjem plastike zahteva razvoj cirkularne ekonomije
Jedan od kraćih delova sporazuma govori o tome da su obe zemlje “odlučne da okončaju zagađenje plastikom“, što je važna izjava s obzirom na trenutno učešće obe strane u pregovorima o Globalnom sporazumu o plastici u Keniji. Obe zemlje uglavnom su bile neme ili neaktivne u smanjenju upotrebe plastike u svojim proizvodima i uvođenju značajnih programa recikliranja plastike. Ako nacionalne vlade usvoje stroge propise, to bi moglo da se promeni.
Smanjenje metana konačno dolazi u prvi plan
Fokus na metan se smatra važnim, s obzirom na to da je reč o često zanemarenom gasu staklene bašte. Kada je dogovoren Globalni pakt o metanu na COP26 u Glazgovu, sa ciljem smanjenja emisija metana za 30 odsto do 2030. godine, Kina nije bila među potpisnicima. Druga najveća svetska ekonomija trenutno ne uključuje metan kao gas koji uzrokuje zagrevanje u svojim podnescima UN-u.
Međutim, prema izjavi, ove dve zemlje će sada uključiti sve gasove staklene bašte, uključujući metan, u svoje naredne nacionalne planove za borbu protiv klimatskih promena. SAD i Kina takođe su se složile da će biti domaćini Samita o metanu i gasovima staklene bašte koji nisu CO2 na COP28.
Izvor: Cirkularna ekonomija
