Cene ogrevnog drveta i peleta su paprene. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže za RTS da su cene energenata na stovarištima nerealne i da ne opravdavaju troškove u lancu u kome se formiraju. Ističe i da je potražnja za ogrevnim drvetom i peletom „ekstremno visoka“, te da je disbalans u ponudi i potražnji jedan od uzroka visokih cena.
Tona peleta doseže i do 380 evra, a ogrevnog drveta nema ispod 50 evra u malim mestima, u velikim gradovima doseže i do 10.000 dinara. Ugalj na stovarištima teško je naći. Zbog energetske krize potražnja je i 10 puta veća nego lane, za isporuke većina stovarišta pravi liste čekanja jer sve što stigne već je i prodato.
Profesor Glavonjić kaže za RTS da se cene na stovarištima već od juče za pojedine kategorije peleta kreću i do 411 evra.
„Ovo su nerealne cene. Cene su visoke i ne opravdavaju troškove u lancu u kom se formiraju“, ističe Glavonjić.
Prema njegovim rečima, potražnja za ogrevnim drvetom, peletom i gorivima je „ekstremno visoka“.
„Kada je reč o drvnom peletu u prva tri meseca, proizvođači su imali smanjenu proizvodnju. Bila je manja količina peleta na tržištu u ponudi. Probalo se i još uvek se to dešava da se manjak proizvodnje nadoknadi uvozom. U prva četiri meseca Srbija je uvezla 37.500 tona“, objašnjava Glavonjić, podsećajući da je na snazi zabrana izvoza drva u Srbiji.
„Disbalans u ponudi i potražnji je jedan od uzroka zašto je ovako visoka cena“, ističe Glavonjić.
Pročitajte još:
Ko najviše profitira, a ko treba da „popusti“
U lancu su „Srbijašume“ kao glavni dobavljač sirovinom, proizvođači peleta i trgovci.
Gost Dnevnika kaže da njihova istraživanja pokazuju da u ovom trenutku najveći benefit i profit u ovakvim situacijama imaju trgovci.
„U lancu dobavljača, proizvođača i trgovaca svi po malo treba da popuste i pokažu vrstu društvene odgovornosti i brige o tržištu i potrošačima, zato što potrošači ne kupuju drvna goriva samo za ovu grejnu sezonu“, kaže Glavonjić.
Prema njegovim rečima, cene peleta su od 15. maja do 28. juna porasle između šest i osam hiljada dinara, a da nije bilo rasta drugih troškova, što, napominje, nije opravdano.
Šta je rešenje
Glavonjić smatra i da je Vlada donela dobru odluku da zabrani izvoza peleta i drvnih goriva, ali da ona nije dovoljna.
„Srbija i pre ove odluke nije izvozila u velikoj količini drvna goriva. U 2021. godini je izvezla svega 22.000 kubika ogrevnog drveta, što je manje od jednog procenta u odnosu na ukupnu potrošnju. Izvezli smo i male količine peleta, svega oko 11 odsto u odnosu na ukupnu proizvodnju, samim tim i potrošnju“, dodaje profesor.
Naglašava da odluka Vlade treba da se produži, jer svaki kubik ogrevnog drveta i tona peleta je „dragocena“ u ovoj situaciji.
„Zamolio bih Vladu da se uključi aktivnije u ovaj proces i da svojim autoritetom pozove glavne i ključne igrače na tržištu i u segmentu snabdevanja i proizvodnje i prodaje da se napravi dogovor da se prvo zaustavi rast cena, a zatim da se razgovara o tome kako cene sniziti“, rekao je gost Dnevnika.
Situacija u regionu
Glavonjić kaže da je najjeftinije ogrevno drvo u Banjaluci, 65 evra za prostorni metar, sledi Skoplje sa 74 evra, a Beograd je između 87 i 90 evra, koliko košta i u Zagrebu. U Ljubljani je oko 96 evra.
Kada je reč o peletu, Glavonjić navodi da je Banjaluka opet najjeftinija, 294 evra po toni, Skoplje 305 evra, Beograd 363 evra, Ljubljana 362 evra. Jedno je u Zagrebu skuplji pelet nego u Beogradu.
U Italiji je prosečna cena peleta 372 evra, dok je u Austriji 367 evra, kaže profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Izvor: RTS
