Na ovonedeljnu odluku predsednika Donalda Trampa da Sjedinjene Američke Države napuste nuklearni sporazum sa Iranom prvo su reagovale svetske berze. Cena nafte je dostigla troipogodišnji maksimum i u poslednja tri meseca crno zlato poskupelo je za čak 20 odsto. To se već odražava i na cene na našim pumpama.
Svetske naftne berze beleže rekorde cene – barel „američke lake nafte“ košta više od 70 dolara a „Brent“ na londonskoj berzi premašuje 77 dolara. To utiče i na cene na našim pumpama, jer dve trećine potreba za naftom i derivatima Srbija pokriva iz uvoza.
– Zabrinjava nas, ali prinuđeni smo da sipamo – kaže jedan od vozača sa kojima je razgovarala ekipa RTS-a. Neki od građana kombinuju – ponekad idu automobilom, a ponekad autobusom.
– Sve zavisi – koliko imam toliko i sipam – kažu građani.
U protekla tri meseca cene derivata na našim pumpama porasle su 2,5 odsto, odnosno četiri dinara po litru. Prosečna cena litre benzina već doseže do 149 dinara, a evrodizela od 157 dinara do 160 dinara.
U naftnim kompanijama kažu da veliki deo cene čine akcize a zavise i od kursnih razlika, na šta oni ne utiču.
– NIS može da utiče na formiranje cena goriva i to čini kroz povećanje efikasnosti u svom poslovanju. Pored toga, svojim klijentima nudimo fleksibilne, izbalansirane cene, u skladu sa tržišnim kretanjima. NIS će se i dalje truditi da očuva konkurentne cene kao i da one ne budu iznad prosečnih u regionu – saopštio je NIS.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Tomislav Mićović ukazuje da će situacija u narednom periodu zavisiti od dešavanja na globalnom tržištu.
– Ukoliko se na globalnom tržištu bude menjalo, siguno će doći i do povećanja cena goriva na pupama – kaže Mićović.
Analize su pokazivale da će se ove godine cena crnog zlata kretati oko 60 dolara. Zbog svetskih geopolitičkih previranja neki analitičari upozoravaju da bi već sledeće godine cena barela mogla da dostigne i 100 dolara.
– Povećanje cena energenata imaće negativan uticaj na svetsku ekonomiju koja se i dalje bori da izbegne senku ekonomske krize. Globalni ekonomski rast usporavaće se za nekoliko procentnih poena na svakih 10 američkih dolara na rast cena nafte – kaže Sijao Lian, istraživač iz Centra za američke ekonomske studije.
Sigurno je da naftno tržište neće mirovati. Iran je treći svetski izvoznik nafte i mogao bi da umanji isporuke za milion. Dogovor zemalja izvoznica nafte, članica – OPEK-a i Rusije, već je ograničio proizvodnju. Sve to može da napravi veliki jaz u ponudi i potražnji nafte na svetskom tržištu, što se svakako odražava na cene.
Izvor: RTS
