Bugarska je odustala od izgradnje nuklearne elektrane blizu grada Belene na Dunavu, ali će raditi na proširenju stare nuklearke Kozloduj. Sofija je već dva puta prekidala i nastavljala radove na tom projektu, ali će ovaj put verovatno biti zauvek.
Vlada je odobrila izveštaj ministarke za energetiku Temenužke Petkove, u kojem se predlaže izgradnja novog, sedmog nuklearnog reaktora u već postojećoj nuklearnoj centrali Kozloduj. Oprema koja je kupljena od Rusije za nuklearku Belene biće prebačena u Kozloduj.
Bugarska vlada međutim nije definitivno odlučila šta će biti sa već kupljenim ruskim nuklearnim reaktorima za Belene.
“Posle izgradnje sedmog reaktora, počećemo izgradnju osmog reaktora (u Kozloduju)”, izjavio je premijer Bojko Borisov.
U Kozloduju trenutno rade samo dva reaktora – peti i šesti. Bugarska je iz bezbednosnih razloga morala da zatvori prva četiri reaktora, što je bio uslov za pristupanje Evropskoj uniji.
Izveštaj ministarke za energetiku o novom projektu proširenja Kozloduja urađen je posle konsultacija sa predstavnicima američke kompanije Vestinghaus (Westinghouse).
Kombinovanje ruskih reaktora sa američkim tehnologijama bila je prvobitna ideja Bugarske, a uprava nuklearne elektrane Kozloduj je procenila da bi najmanje još jedan reaktor mogao da bude pušten u rad u roku od 10 godina.
Za Bugarsku, koja je u velikoj meri zavisna od uglja, proširenje Kozloduja je jedina realna mogućnost da ispuni zahteve Evropskog zelenog dogovora za smanjenje emisija ugljen-dioksida.
Pročitajte još:
Kozloduj, prva bugarska nuklearna elektrana, radi od 1974. godine i prati je reputacija da obezbeđuje jevtinu struju i devize zahvaljujući izvozu. Plan izgradnje nuklearke Belene urađen je 1980-ih godina, ali su radovi počeli 1987. Projekat je napušten 1990, posle političkih promena u Bugarskoj.
Vlada je 2002. godine ponovo oživela projekat, a 2008. je potpisan ugovor sa ruskom kompanijom Atomstrojeksport (Atomstroyexport) o izgradnji dve jedinice nukelarke. Izgradnja je ponovo obustavljena 2012, pošto je bugarska vlada pokušala da na projektu angažuje i američke i evropske investitore i pošto je od ruske kompanije tražila da smanji cenu.
Bugarski parlament je 2018. glasao da se projekat nastavi, ali su procedure privremeno obustavljene posle izbijanja pandemije.
U međuvremenu je Euroactiv.bg pisao da je za projekat Belene potrebno novo odobrenje Evropske komisije i bugarskih nezavisnih regulatornih tela.
Izvor: Beta/Euractiv
