Jedna četvrtina svetske populacije svake godine suočava sa izuzetno visokim nivoom nedostatka vode, često koristeći skoro svu dostupnu vodu. Najmanje polovina ljudi na svetu, što je skoro četiri milijarde ljudi, živi na mestima sa vrlo malo vode najmanje mesec dana svake godine, podaci su koje donosi Svetski institut za resurse.
Stanovništvo raste iz godine u godinu, temperature su sve više, zalihe vode sve manje, usled globalnog zagrevanja i suša, a od 1960. godine potražnja za vodom se više nego udvostručila. Osim porasta stanovništva i klimatskih promena, veći je i ekonomski rast, sve je više kompanija i preduzeća kojima je potrebna voda.
Pročitajte još:
- SEZONA SUPERĆELIJSKIH OLUJA: ZAŠTO SE ONE DEŠAVAJU, I DA LI SU KRIVAC KLIMATSKE PROMENE?
- GRČKOM HARAJU POŽARI, DOK SU U REGIONU NEZAPAMĆENE OLUJE
- OLUJNO NEVREME NAPRAVILO PUSTOŠ U SRBIJI I REGIONU
Svetski institut za rezerve je na osnovu skale (koja se kreće od ektremnog opterećenja do niskog) ukazao na to koliko je visoko opterećenje vodenih resursa u preko 160 zemalja sveta, i ustanovilo 25 zemalja koje su pod najvećim pritiskom. Kada skala dođe do ektremnog nivoa opterećenja resursa koje neka zemlja poseduje, to znači da najmanje 80 odsto vodosnabdevanja zemlja već koristi.
Najugroženije zemlje na popisu, njih 25 koje su se našle u prvoj kategoriji ekstremnog rizika i opterećenja su: Bahrein, Kipar, Kuvajt, Liban, Oman, Katar, UAE, SA, Izrael, Egipat, Libija, Jemen, Bocvana, Iran, Jordan, Čile, San Marino, Belgija, Grčka, Tunis, Namibija, JAR, Irak, Indija i Sirija.
Srbija se na ovom popisu našla u 4. kategoriji, niže-srednjeg opterećenja (10-20 odsto iskorišćenosti), odnosno na 96. mestu.
Na Bliskom istoku i u Severnoj Africi 83 odsto stanovništva živi u oblastima sa veoma visokim vodenim opterećenjem, dok u Južnoj Aziji tako živi 74 odsto stanovništva. Do 2050. godine, predviđa se još milijardu ljudi koji će živeti u oblastima sa izuzetno visokim rizikom nedostatka vode, predviđa institut.
Očekivanja su da će se količina vode koja se koristi u podsaharskoj Africi povećati za 163 odsto do 2050. godine, što je četiri puta brže od stope promena u Latinskoj Americi.
Voda koja se koristi u međunarodnoj trgovini iz zemalja sa nižim srednjim dohotkom u zemlje sa visokim dohotkom sve više će doprinositi nestašici vode u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.
Održivo upravljanje vodom može smanjiti rizik od kriza i obezbediti dugoročnu sigurnost. Da bi se pospešilo održivo korišćenje, neophodno je investirati u infrastrukturu, edukovati građane o važnosti štednje vode, i uspostaviti efikasne vodopravne politike. Takođe, saradnja između zemalja može pomoći u razmeni najboljih praksi i resursa. U budućnosti, pravilna upotreba vode neće biti samo pitanje očuvanja, već i opstanka.
Energetski portal
