Scenario je pretežno isti. Trese vas groznica, iznemogli ste, nos curi ko slavina, popili ste više tajlol hota nego vode, toplomer je pod miškom. Sklanjate ga i bacate pogled… Puf! Imate povišenu temperaturu. Lomi vas „ona najgora“. Tu na scenu stupa jedna razlika svih prehlada i gripova koje ste ikada uhvatili. „Ona najgora“ se kreće od 38 do 39 sa 2 – ma ide još i više od te famozne Cecine, „ona najgora“ je zapravo imenitelj za bilo koju temperaturu koju imate u trenucima dok se kenjkavi previjate po krevetu. E sada! Zvrčka nastaje kada više ljudi u vašem okruženju bolesno. Kako se zaboga dogovoriti koja je od dve-tri-sedam „onih najgorih“ zaista vredna naziva „ona najgora“?
Telesna temperatura je stepen zagrejanosti organizma ljudi ili životinja. Toplota se stvara mišićnim radom, asimilacijom hrane i svim životnim procesima koji doprinose bazalnom metabolizmu, a iz organizma se gubi radijacijom i vaporizacijom vode iz disajnih puteva i kože. Normalna telesna temperatura čoveka obuhvata raspon od 36,3 do 37,1 stepeni Celzijusa, s tim što različiti delovi tela imaju različitu temperaturu koja varira sa temperaturom okoline. Ipak, saznanja naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Stendford mogu da „svrgnu“ ove ustaljene vrednosti. Bez brige, verujem da oni, međutim, nemaju nikakvu moć nad menjanjem „one najgore“ – ona će večno ostati ona koju god imate dok se osećate izmrcvareno.
Istraživanje „stenfordovaca“ je otkrilo da su Amerikanci u 19. veku bili „vrelije krvi“. Razlog tome što smo mi savremeni homo sapiensi hladniji leži u – tehnologiji. Bukvalno! Ne šalim se, ne zezam vas. Neću da vam prodajem priču o našem međusobnom otuđenju i udaljavanju, o građenju nevidljivog zida između pojedinaca zbog mobilnih telefona i interneta. Nisam vam ja mama! Povrh toga, introvertna sam osoba tako da mi takav režim „na distanci“ delimično i odgovara. Što se tiče fotografije, iskreno priznajem da sam je stavila da vas namami na pogrešan trag. Da li mi se pola prašta? :)
Tim stručnjaka sa Stenforda zabeleženi pad temperature tela ljudske vrste pripisuje promenama životne sredine i javnog zdravlja.
U poslednja dva veka, higijena i uslovi za život su značajno unapređeni, a takođe je olakšan pristup hrani i medicinskoj nezi. Rezultat ovog procesa bilo je, kako navode Amerikanci, smanjenje slučajeva svakodnevnog zapaljenja. Moderne sisteme grejanja i hlađenja isto tako „sumnjiče“ kao faktore koji su doprineli padu naše telesne temperature i to zato što, zahvaljujući modernim uređajima, više ne moramo sami da se prilagođavamo spoljašnjim temperaturnim uslovima što je takođe jedan od načina na koji su naši preci „oslobađali“ toplotnu energiju.
