Čovek je čoveku vuk, a životinji verovatno nešto još gore – čovek.
Osećaj nadmoći mnoge izvitoperene primerke ljudske vrste loži – zato tlače žene, zato razbijaju izloge centra za LGBT+ populaciju, zato na vratu nedužnog crnca kleče dok ne izdahne i zato zabijaju eksere psu u glavu. Loženje na nadmoć, ako mene pitate, proizilazi iz nemoći, osećaja od kog makar na sekundu ti mnogi izvitopereni primerci ljudske vrste žele da pobegnu šamarajući devojku, bacajući ciglu na gejeve, ubijajući drugo živo biće. Onda usledi udarac realnosti koji im skine krinku i razotkrije pravo lice – lice snishodljivog poltrona bez trunke dostojanstva.
Možda sam dokučila poreklo potrebe za ponižavanjem drugih, naizgled manje snažnih – a možda sam skroz u krivu. Bilo kako bilo, nikada neću razumeti da nagon za povređivanjem nekoga prevagne nad ispravnim rasuđivanjem.
U Indiji je uginula slonica. Njena smrt je izazvala bes, tugu i ozlojeđenost tamošnjih aktivista – ma izazvala je i bes, tugu i ozlojeđenost mene, stotinama hiljada kilometara daleko, a i vi koji čitate ne bi trebalo da budete ništa ravnodušniji. Život joj je, prema navodima Si En Ena, prekinut petardama skrivenim u voću koje su eksplodirale u njenim ustima dok je jela nešto što joj se činilo kao velikodušan dar čoveka, nakaze i malodušnika.
Pročitajte još:
Lokalno stanovništvo sela u indijskoj državi Kerali takve poklone ostavlja divljim svinjama kako bi ih oteralo od svojih useva, te je slonica potencijalno žrtva nehumane prakse i nije direktna meta napada – odnosno odbrane poljoprivrednih zasada.
Životinja je bila trudna mesec dana, a stradala je 4 dana nakon eksplozije, 27. maja, saopštili su šumari. Iako su veterinari pokušali da joj pomognu, nisu uspeli zbog nepoverenja i opreznosti povređene jedinke. Eksplozija je izazvala prelom kostiju vilice, pa slonica nije mogla da se hrani što je izazvalo slabost i naposletku i – smrt.
Ministar zaštite životne sredine Indije Prakaš Javadekar je na Tviteru napisao da su centralne vlasti istragu ovog slučaja shvatile veoma ozbiljno i da će preturiti svaki kamen dok ne pronađu krivce zato što hranjenje i ubijanje petardama nije deo njihove kulture.
Slika je mnogo šira od jedne tragično preminule slonice i petardi. Ove životinje ljudi eksploatišu i u svrhe turizma, a otimaju im i staništa, urbanizujući rezervate prirode. Konzervacionisti procenjuju da u divljini u Indiji živi 27.000 slonova.
Slika je mnogo šira i od brojnosti jedne vrste u jednoj zemlji sveta. Toliko je široka da na nju treba smestiti predstavnike milion vrsta koje smo razornim aktivnostima doveli na ivicu opstanka širom Zemlje. Svakako posthumno treba odati poštu i svim onim koje smo u prošlosti već istrebili. Šesto masovno izumiranje se odvija 25 brže od prethodnih sličnih događaja – i to našom krivicom. U poslednjih stotinu godina, zbrisali smo 400 kičmenjaka. Da evolucija teče neometena našom sebičnošću, za to bi trebalo 10.000 godina. Zagađenje, trgovina vrstama, upotreba otrovnih supstanci, krčenje šuma… Zanemarujemo postojanje potencijala da zadržimo bogatstvo biodiverziteta smanjujući besomučnu proizvodnju i potrošnju.
Slika je mnogo šira čak i od Crvene liste ugroženih vrsta. Uključuje svakog pretučnog i odbačenog, nekada kućnog, ljubimca, rogove jelena na zidu kuće lovca i bundu od astragana.
Čovek je čoveku vuk, a životinji verovatno nešto još gore – čovek.
