U Beogradu se dnevno generiše 1.500 tona komunalnog otpada, koji u najvećoj meri završi na deponijama. Reciklažni kontejneri za prikupljanje staklene ambalaže koji će se naći na 120 novih lokacija su mesta gde građani mogu odložiti svoj stakleni otpad i na taj način doprineti stopi reciklaže.
Podaci o prikupljenim količinama će se transparentno prikazivati, kako bi građani bili svesni da će ono što ubace u ove kontejnere završiti na reciklaži, a ne na komunalnoj deponiji, rekao je danas na konferenciji za medije direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.
Reciklažna zvona postavljena su u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”, koji realizuju Nemačka međunarodna saradnja (GIZ), NALED i Sekopak, u saradnji sa Gradom Beogradom.
Sekretar za komunalne i stambene poslove Rajko Tanasijević rekao je da ovaj projekat predstavlja primer uspešne saradnje Grada Beograda, međunarodnih organizacija i privatnog sektora.
„Grad Beograd se priključio ovoj inicijativi kako bismo povećali količinu prikupljenog staklenog otpada i promovisali reciklažu. Staklo zbog svojih osobina predstavlja izuzetno pogodan materijal za reciklažu. Zaštita životne sredine jedan je od prioriteta Grada, a kako je Beograd privredni centar Balkana to nas čini dodatno odgovornima da promovišemo reciklažu’’, istakao je Tanasijević i dodao da se prema zvaničnim podacima u Srbiji reciklira oko 46 odsto staklenog otpada.
Pročitajte još:
- OTPAD: SRBIJA U 2021. GODINI PROIZVELA 11,7 MILIONA TONA, A UVEZLA 229 HILJADA TONA
- “SAMI SEBI SMO NAJVEĆI NEPRIJATELJI” – GRAĐANI SE ŽALE NA DIVLJE DEPONIJE OKO NIŠA
- SLEDEĆE GODINE KREĆE IZGRADNJA REGIONALNIH CENTARA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM
Grad Beograd je šesti grad u Srbiji koji je u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” dobio reciklažna “zvona” za prikupljanje staklenog otpada, nakon Niša, Kragujevca, Novog Sada, Sombora i Varvarina.
Generalni direktor Sekopaka Violeta Belanović Kokir naglasila je da se u Srbiji godišnje reciklira 63 odsto ambalažnog otpada, tj. oko 270.000 tona.
„Ovo svakako nije dovoljno i moramo da podižemo infrastrukturne kapacitete za sakupljanje komunalnog ambalažnog otpada. Reciklažna zvona se postavljaju sa ciljem da građani obavljaju primarnu selekciju i razdvajaju ambalažu na mestu nastanka. U posednjih godinu dana u pet gradova postavili smo 600 kontejnera i sakupili 600 tona stakla, tonu po kontejneru, što je prosek Evropske unije’’, navela je Belanović Kokir.
Sanela Veljkovski, menadžerka projekta u GIZ-u, rekla je da su u Beogradu kontejneri dosad postavljeni na Novom Beogradu i u Zemunu, te izrazila nadu da će se do kraja godine naći i na drugim lokacijama. Ona je navela da je u pitanju regionalni projekat, koji osim Srbije uključuje i Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.
„Cilj je upravljanje staklenom ambalažom na ispravan način i uspostavljanje isplativosti njenog sakupljanja. U proteklih godinu dana prikupljeno je više od 1.000 tona stakla, a pored Beograda, projektu su se ranije priključile i opštine u Sarajevu i Skoplju, što će nam pomoći da uporedimo stepen prikupljenja u glavnim gradovima Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine’’, zaključila je Veljkovski.
Izvor: NALED