Avijacija i klima: Kondenzacioni tragovi jednako opasni kao CO₂

Nova pravna analiza, koju su sproveli vodeći advokati za zaštitu životne sredine, stavlja pred zemlje potpisnice Pariskog sporazuma jasno pitanje: da li su njihove klimatske obaveze potpune ako ignorišu emisije koje nisu CO₂ iz avijacije?

Prema podacima naučne organizacije Contrails, avijacija je odgovorna za dva do tri odsto globalnih emisija ugljen-dioksida, ali njen stvarni uticaj na klimu je znatno veći. Naučna istraživanja pokazuju da emisije koje nisu CO₂ – pre svega kondenzacioni tragovi koje avioni ostavljaju na nebu – imaju efekat zagrevanja koji je barem jednak emisijama CO₂, a često i snažniji. Posebno zabrinjava podatak da je manje od tri odsto globalnih letova u 2019. generisalo čak 80 odsto zagrevanja izazvanog kondenzacionim tragovima.

Uprkos tome, ove emisije gotovo da nisu zastupljene u nacionalnim klimatskim planovima (NDC), iako pravni eksperti tvrde da su zemlje na to obavezne.

Pročitajte još:

• Svet bi mogao imati više od 200 miliona punjača za električna vozila do 2040. godine
• Oboren Ginisov rekord za najduže putovanje električnog SUV-a
• Italija gradi najveći viseći most na svetu

Pravni argumenti – obaveza, a ne izbor

Analizu su naručile organizacije Transport & Environment (T&E) i Opportunity Green, a zaključak je da Pariski sporazum ne ostavlja prostor za selektivni pristup.

1. Ciljevi zasnovani na temperaturi – Sporazum obavezuje zemlje da ograniče rast globalne temperature. To je nemoguće bez adresiranja efekata koji nisu povezani sa CO₂, jer oni značajno doprinose zagrevanju.
2. Kompletna „korpa” gasova staklene bašte – Obaveze se ne odnose samo na ugljen-dioksid, već i na sve druge faktore koji utiču na zagrevanje.
3. Pristup predostrožnosti – Kada nauka ukazuje na rizik, zemlje su dužne da deluju, čak i ako postoji određena neizvesnost. U slučaju avijacije, dokazi su već snažni i jasni.

„Naučnici već 25 godina upozoravaju na zagrevanje izazvano kondenzacionim tragovima. Sada i pravna analiza potvrđuje da je vreme da se te emisije uključe u nacionalne planove, jer u suprotnom zemlje neće ispuniti svoje obaveze iz Pariza”, poručuje Dajan Vitri iz T&E.

Za razliku od sporog procesa dekarbonizacije, ublažavanje kondenzacionih tragova moguće je sprovesti relativno brzo i jeftino. Male promene rute kod malog broja letova mogle bi značajno da smanje njihov efekat, čime bi se ostvarile kratkoročne klimatske koristi. Upravo takva rešenja mogla bi da budu ključna u narednoj deceniji, dok svet pokušava da održi cilj od 1,5 °C.

Međunarodne emisije avijacije i dalje retko ulaze u nacionalne klimatske planove. Ipak, predstojeći rokovi menjaju situaciju. EU će svoj ažurirani NDC podneti do septembra 2025. godine, a ekološke organizacije poručuju da je to prilika da Unija potvrdi svoju klimatsku ambiciju i uključi i kondenzacione tragove i druge emisije koje nisu CO₂.

Ako EU pred COP30 u Brazilu pokaže da je spremna da ide korak dalje, to bi moglo da postavi novi globalni standard – i da razdvoji zemlje koje se zaista bore protiv klimatskih promena od onih koje još uvek kalkulišu.

Energetski portal