Australija koristi dvostruko više električne energije po stanovniku u poređenju s Kinom, a 48 odsto te energije dolazi iz termoelektrana na ugalj, tvrdi organizacija Ember.
Iako je Australija značajno povećala korišćenje solarnih i vetrogeneratora, i dalje emituje više gasova staklene bašte po stanovniku u poređenju s drugim zemljama članicama G20 koje koriste ugalj.
Iako su Australija i Južna Koreja smanjile emisije CO2 po stanovniku iz termoelektrana na ugalj od 2015. godine – za 26 odsto Australija i 10 odsto Južna Koreja – one i dalje ispuštaju više CO2 u poređenju s drugim velikim ekonomijama, prema analizi organizacije Ember.
Kina, koja je najveći emiter CO2 u apsolutnim vrednostima, rangira se na trećem mestu nakon što su se njene emisije iz termoelektrana na ugalj po stanovniku povećale za 30 odsto tokom sedam godina, zbog rasta potrošnje električne energije koji je nadmašio rast u proizvodnji energije bez emisija. Kina je instalirala 670 gigavata kapaciteta za obnovljivu energiju – otprilike trećinu solarnih i vetrogeneratora na svetu – od 2015. godine.
Pročitajte još:
- ODRŽIVIJI NAČIN UPOTREBE PEPELA OD UGLJA
- DVE STRANE EVROPE: UGALJ ILI OIE – ZAGAĐENA ILI NEZAGAĐENA EVROPA
- ZAŠTO JE SISTEM ODSUMPORAVANJA TENT-A ZNAČAJAN ZA SRBIJU?
Skoro 50 odsto energije Australije dolazi iz termoelektrana na ugalj
Analiza Embera, objavljena pre početka samita lidera G20 u Indiji koji je počeo u subotu, ukazuje na to da Australija koristi dvostruko više električne energije po stanovniku u poređenju s Kinom, i 48 odsto te energije dolazi iz termoelektrana na ugalj.
To je smanjenje u odnosu na 64 odsto iz 2015. godine nakon dolaska solarnih i vetrogeneratora. Međutim, emisije CO2 iz uglja po stanovniku u Australiji prošle godine bile su više od četiri puta veće od svetskog proseka.
Dejv Džouns, globalni lider Emberovih istraživanja, rekao je da se Kini i Indiji, kao zemljama u razvoju u kojima živi oko trećina svetskog stanovništva, često prebacuje da su najveći zagađivači ugljem na svetu, ali izveštaj pokazuje da su Australija i Južna Koreja gore kada se uzmu u obzir demografski faktori.
,,Kao zrele ekonomije, one bi trebalo ambiciozno i sa samopouzdanjem da povećavaju korišćenje obnovljive električne energije kako bi omogućile postepeno povlačenje iz upotrebe uglja do 2030. godine’’, rekao je Džouns.
Izveštaj takođe ukazuje na to da Australija prodajom svojih obimnih rezervi uglja u inostranstvu omogućava drugim zemljama da postanu zagađivači. Zemlja je drugi najveći izvoznik uglja na svetu, nakon Indonezije.
Na domaćem nivou, oko 35 odsto električne energije u australijskoj glavnoj elektroenergetskoj mreži koja pokriva pet istočnih obalnih država dolazi iz obnovljivih izvora energije. Vlada Albanesa je postavila cilj dostizanja 82 odsto do 2030. godine, iako stručnjaci tvrde da je to upitno s obzirom na trenutni tempo investicija u čistu energiju i prenos.
G20 je odgovoran za oko 80 odsto globalnih emisija
Globalno gledano, oko 36 odsto proizvodnje električne energije prošle godine dolazi iz sagorevanja uglja. Time je proizvedeno 8,4 milijardi tona CO2.
Izveštaj Embera sugeriše da globalni kapacitet obnovljive energije mora da se utrostruči do 2030. godine kako bi se održavalo ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C – ključni cilj međunarodnih sporazuma o klimatskoj krizi.
Istaknuto je da je to izvodljivo, ali će zahtevati čvrstu politiku, sigurne lance snabdevanja, efikasnu integraciju solarnih i vetrogeneratora u energetske mreže i veće uvođenje u zemljama u razvoju.
G20 je odgovoran za oko 80 odsto globalnih emisija. Ministri energetike G20 nisu uspeli da postignu konsenzus o postepenom povlačenju fosilnih goriva i utrostručavanju kapaciteta za obnovljivu energiju tokom ove decenije na preliminarnom sastanku u julu zbog protivljenja nekih proizvodnih zemalja. Saudijska Arabija, Rusija, Kina, Južna Afrika i Indonezija navodno se protive takvom obimu ekspanzije čiste energije do 2030. godine.
Ember je otkrio da je 12 od 20 velikih ekonomija zabeležilo pad emisija po stanovniku od 2015. godine. Najveći pad zabeležen je u Velikoj Britaniji, gde su emisije pale za 93 odsto.
Međutim, na nivou celog G20, emisije po stanovniku iz termoelektrana na ugalj povećane su za devet odsto. G20 prosečno iznosi 1,6 tona CO2 po osobi godišnje. Globalni prosečni iznos iznosi 1,1 tona.
Najmanje 75 zemalja, uključujući Australiju, obavezale su se da će ili postepeno povući iz upotrebe ugalj ili neće graditi nove termoelektrane na ugalj bez kontroverzne tehnologije za hvatanje ugljen-dioksida. Međutim, sedam zemalja članica G20 – Brazil, Kina, Indija, Japan, Južna Koreja, Južna Afrika i Sjedinjene Američke Države – nisu objavile strategije za postepeno povlačenje iz upotrebe uglja.
