Američka savezna država Vašington planira da ozakoni kompostiranje leševa. Na taj način, tela umrlih ljudi postajala bi plodno tle na kojem bi moglo da se uzgaja cveće ili zasadi drvo.
Kremiranje je već postalo uobičajena praksa razlaganja ljudskih tela nakon smrti pomoću izlaganja visokim temperaturama. Šta ako bi bližnji umesto urne s pepelom pokojnika, po umiranju, dobili saksiju sa zemljom?
Ukoliko se usvoji predlog zakona, američka nacija biće prva na svetu u kojoj će kompostiranje da bude alternativa za tradicionalni ispraćaj pokojnika.
Forenzički antropolog Danijel Veskot tvrdi da je lešu na otvorenom potrebno nekoliko meseci da se pretvori u zemlju. U vlažnijim podnebljima, ono što je nekada bilo lice čoveka se ogoli do kostiju kroz samo nekoliko nedelja. Veskot se bavi istraživanjem procesa truljenja ljudskih tela pri najvećem forenzičkom istraživačkom centru u Sjedinjenim Američkim Državama. „Uz dobru aktivnost bakterija, možete da se raspadnete za mesec dana“, kaže on.
Ipak, retko čije telo, po okončanju života, završi ovako. Većina bude sahranjena u sanduku, kremirana ili zapečaćena u trezoru, na taj način „iskorišćavajući“ resurse naše planete kao što su drvo i metal, a ukoliko se pokojnik kremira, proizvodi se ugljen-dioksid.
Katrina Spejd i njena kompanija „Recompose“ predstavljaju pokretačku snagu za legalizaciju kompostiranja posmrtnih ostataka i pozivaju građane da podrže njihovu inicijativu.
„Recompose“ okuplja ljude koji teže da sadašnje načine i brigu o ljudskim telima nakon smrti transformišu u nežan, human i ekološki model. Po umiranju „Recompose“ bi naše ostatke pretvorio u zemljište, te tako postajemo hrana za novi život i uzvraćamo Zemlji to što nas je tokom našeg „hranila“.
