Evropska komisija za bezbednost hrane je u januaru ove godine donela propis kojim se zabranjuje upotreba titanijum-dioksida u hrani sa rokom prilagođavanja od šest meseci, kako bi ga proizvođači zamenili nekom drugom odgovarajućom komponentom, piše RTS.
Oko četiri miliona tona pigmenta titanijum-dioksida godišnje se proizvede i potroši u svetu. Zbog sposobnosti da reflektuje svetlost i boji u belo, ovaj mineral upotrebljava se u hemijskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.
Od 2008. godine počela je da raste zabrinutost zbog sve učestalije upotrebe titanijum-dioksida, da bi maja 2021. godine Evropska komisija za bezbednost hrane u revidiranom izveštaju navela da postoje osnovane sumnje da ovaj aditiv izaziva genotoksičnost, što znači da njegovo unošenje može dovesti do izmene gena, odnosno ljudskog genoma koji bi prouzrokovao razne bolesti, čak i karcinom, navodi prof. dr Svetlana Ibrić sa Farmaceutskog fakulteta, gošća emisije Sve boje života.
„Procena je da se titanijum-dioksid nalazi u 90.000 različitih proizvoda, lekovitih proizvoda za humanu i 8.000 proizvoda za veterinarsku upotrebu. On se nalazi u svim oblogama za tvrde i meke neprovidne kapsule, s obzirom na to da je on pigment koji omogućava neprozirnost filma i u svim filmovima kojima se tablete oblažu. Zastupljen je u vrlo malom procentu, ali skoro svuda. Nalazi se i u kozmetičkim proizvodima, ali je tu manja opasnost, s obzirom na to da se oni nanose spolja“, dodaje profesorka Ibrić.
Pročitajte još:
Evropska komisija naložila je Evropskoj agenciji za lekove da proceni koji je vremenski okvir i kakve su posledice do kojih bi došlo ukoliko bi se titanijum-dioksid izbacio iz lekova. Evropska komisija donela je dokument, pregled trenutnog stanja, u kome se navodi da to u ovom trenutku nije moguće, odnosno da treba raditi na izbacivanju titanijum-dioksida iz lekova, ali da bi njegovo izbacivanje iz svih lekova dovelo do velikih nestašica koje bi bile rizične po zdravlje ljudi.
„Moram da napomenem da se titanijum-dioksid koristi već pedeset godina, nije supstanca novijeg datuma, unosimo je ne znajući, kroz razne proizvode“, ističe profesorka.
Titanijum-dioksid se koristi kao boja u proizvodima široke namene, prelivima za torte i kolače, bombonama, pastama za zube, kremama za sunčanje i ostalim kozmetičkim proizvodima. Upotrebljava se u gotovo svim lekovima zastupljenim na evropskom tržištu, a najnovija preporuka Evropske unije otvara i pitanje da li prisustvo titanijum-dioksida može uticati na kvalitet i stabilnost sadržaja leka.
„Prisustvo titanijum-dioksida ne utiče na lekovitu supstancu, efikasnost i bezbednost leka. Proizvođači kapsula će samo titanijum-dioksid izbaciti i zameniti ga nekim drugim pigmentom, ali u periodu od tri do pet godina. U ovom momentu ne može se reći da nije bezbedno konzumirati i koristiti te kapsule i sve ostale lekove, jer se on u lekovima koristi u vrlo malom procentu. Uzimanje lekova i terapija nije isto kao i uzimanje hrane, jer se ona se uzima u mnogo većim količinama. Procenjeno je da je rizik kroz unošenje lekova mnogo manji u odnosu na rizik od unošenja titanijum-dioksida kroz uzimanje hrane“, objašnjava dr Ibrić.
Ovaj aditiv ne utiče na stabilnost leka, stoga neće biti ograničen rok trajanja. Predviđa se da bude zamenjen nekom drugom adekvatnom supstancom koja će biti pigment, ili će prosto biti izbačen, te kapsule neće više biti neprozirne, jer je on omogućavao da se ne vidi šta se nalazi u čauri kapsule.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Izvor: RTS
