Krajem osamdesetih godina prošlog veka dve ugledne inženjerske kompanije Brown Boweri i Asea odlučile su da udruže snage i sredstva. Ovaj kapitalni spoj dobio je naziv ABB, a novonastala kompanija je na istoriju svojih osnivača, do tog trenutka dugu čitavih 100 godina, dodala još tačno tri decenije, marljivo ispisujući budućnost industrijske digitalizacije. ABB je inventivni tehnološki lider u oblasti elektroenergetskih mreža, elektroenergetske opreme, industrijske automatizacije, robotike i elektromotornih pogona, koji stoji na usluzi korisnicima iz energetskog sektora, industrije, oblasti infrastrukture i transporta širom sveta. U kompaniji ističu dva jasna vrednosna cilja: dovođenje električne energije iz bilo koje elektrane do bilo kog priključka i automatizaciju industrije od prirodnih resursa do gotovih proizvoda. ABB danas posluje u više od 100 zemalja i zapošljava oko 147.000 ljudi.
Na pitanja o rešenjima za energetsku efikasnost, o širenju mreže ABB-ovih punjača za elektrovozila i o ABB solarnim sistemima i rešenjima, odgovore nam je dao Milan Jevremović, rukovodilac segmenta Industrija u kompaniji ABB Srbija.
EP: Kompanija ABB prisutna je već 28 godina u Srbiji. Koji su to vodeći proizvodi ABB-a u Srbiji i koja rešenja su se do sada pokazala najefikasnijim kada je reč o uštedi energije?
Milan Jevremović: U Srbiji ABB posluje u 3 segmenta: Energetika, Industrija i Infrastruktura i transport. Za svaki od ovih segmenata ABB može da ponudi širok portfolio proizvoda. U oblasti energetike najviše smo zastupljeni sa razvodnim postrojenjima i uređajima na srednjem i visokom naponu, relejnom zaštitom i transformatorima. Kada je sektor industrije u pitanju, ABB je u Srbiji najpoznatiji po elektromotornim pogonima. Osim samih elektromotora, u oblasti frekventnih regulatora mi smo lider na domaćem tržištu sa preko 200 MW instaliranih uređaja. Procenjuje se da oni svakodnevno ostvaruju uštede u potrošnji od oko 15 odsto od instalirane snage pogonjenih motora. Što se procesne industrije tiče, tu je i celokupan portfolio uređaja za merenje i analitiku kao i distribuirani kontrolni sistemi. U poslednje 2 godine naročito dolaze do izražaja robotika i napredni sistemi automatike koji podržavaju razvoj Industrije 4.0. U segmentu Infrastruktura i transport, najprisutniji smo sa niskonaponskom opremom i razvodnim postrojenjima, ali i celokupnom ponudom za elektroinstalacije u modernim stambenim, poslovnim i objektima komercijalne namene.
EP: Šta sve ABB može da ponudi kao rešenja za poboljšanje energetske efikasnosti u različitim tipovima industrijskih postrojenja?
Milan Jevremović: Pored već navedenih proizvoda koji direktno ili indirektno utiču na smanjenje potrošnje električne energije, ABB za skoro svaki tip industrije ima kompletna rešenja i usluge za poboljšanje energetske efikasnosti. Kao najbolji primer naveo bih projekat praćenja i upravljanja kvalitetom uglja koji se kopa u Rudarskom basenu „Kolubara” u svrhu poboljšanja efikasnosti rada kotlova u Termoelektranama „Nikola Tesla”. Na površinskim kopovima „Tamnava” nekoliko bagera kopa ugalj istovremeno na različitim lokacijama. Ugalj je različitog kvaliteta, a cilj je da se elektrani u Obrenovcu pošalje homogenizovan ugalj potrebne kalorijske vrednosti. Softver prati geološke podatke sa lokacija gde rade bageri, poredi ih sa onlajn podacima koje daju analizatori na bagerima i transportnim trakama i usklađuje finalni kvalitet koji se isporučuje. Po potrebi softver omogućava i preuzimanje uglja sa skladišta kako bi se postigao potreban kvalitet uglja za utovar u vagone i isporuku elektrani. Korišćenjem uglja koji odlikuje konstantno zadati kvalitet sagorevanje u kotlu je mnogo bolje, efikasnost je veća, a emisija štetnih gasova manja. To je jedinstven projekat takvog tipa u svetu gde su stručnjaci iz JP „Elektroprivrede Srbije”, Rudarsko geološkog fakulteta i inženjerski tim ABB-a za površinske kopove iz Nemačke udruženo radili kako bi došli do najboljeg i najoptimalnijeg rešenja. Realizacija ovog projekta je trenutno u toku.
EP: ABB trenutno ima najbrži punjač za električna vozila. Koliko je takvih punjača instalirano do sada i gde?
Milan Jevremović: ABB u svojoj ponudi ima brze punjače tipa Terra, ali reč najbrži ovde nije odgovarajuća. Brzina punjenja ne zavisi samo od snage punjača već i od samog sistema električnog vozila koji kontroliše punjenje. Snaga ABB brzih punjača ide od 50 kW, što se u praksi trenutno pokazuje kao minimum, pa sve do punjača snage 600 kW za potrebe punjenja električnih autobusa i kamiona. O rasprostranjenosti naših punjača dovoljno je reći da imamo više od 6.000 instaliranih električnih punjača i sistema u više od 100 država sveta.
EP: Osim činjenice da su tehnološki najsavremeniji, koje su još prednosti ABB-ovih punjača?
Milan Jevremović: Osnovni model Terra 54 je univerzalni brzi punjač namenjen svim vrstama električnih vozila koja danas postoje. Ključni delovi punjača su takođe ABB proizvodi što doprinosi pouzdanosti samog proizvoda. Mala masa osnovnog modela koja iznosi oko 350 kg predstavlja rezultat odlične modularne konstrukcije i tehnologije. Terra 54 poseduje u sebi pet energetskih modula koji omogućavaju punjenje čak i u slučaju otkazivanja jednog od modula. ABB ima mogućnost da daljinskim putem prati radne parametre svakog ABB-ovog brzog punjača na svetu koji je pušten u rad i da svim svojim korisnicima pruži servisnu i tehničku podršku. Terra punjač se izdvaja od ostalih ponuda po tome što postoji i u posebnoj izvedbi za osobe sa invaliditetom, što je jedan od uslova za plasiranje na tržište Sjedinjenih Američkih država.
EP: Kakvu vrstu obuke organizujete za servisere?
Milan Jevremović: ABB raspolaže svojom servisnom službom, a takođe pruža obuku i za partnere koji žele da servisiraju ABB-ove punjače. Trening obuhvata obuku za hardverski i softverski deo punjača, a nakon završene obuke sertifikovani serviser je u mogućnosti da samostalno izvrši pregled punjača, da ga pusti u rad, kao i da tokom ekspoatacije vrši servis i održavanje.
EP: Koliko je ukupno vaših punjača instalirano u Srbiji i kakva je prognoza za dalji razvoj mreže u Srbiji?
Milan Jevremović: U Srbiji je do sada instalirano nekoliko sporih i jedan brzi punjač sa sistemom daljinskog praćenja, na lokaciji kompanije Porše SCG u Beogradu. Razvoj mreže punjača u Srbiji zavisiće od potreba i mogućnosti, zatim podsticajnih mera, ali i strategije razvoja saobraćaja koja predviđa smanjenje uticaja emisije izduvnih gasova. Projekti u ovoj oblasti su složeni i zahtevaju dobre tehnoekonomske procene. Početna ulaganja nisu mala i obuhvataju podršku za mreže punjača u vlasništvu države ili privatnih firmi, razne tipove subvencija i povlastica za nabavku električnih vozila. Najvažnije su zapravo uštede koje ceo sistem donosi kao i smanjenje emisije štetnih gasova. Budući da Srbija spaja Istok i Zapad potrebno je da razvije sopstvenu mrežu električnih punjača kako bi svi koji voze električne automobile, autobuse, a nadamo se i kamione, mogli svoja vozila brzo i jednostavno da dopune.
EP: Kada se očekuje da električni automobili postanu uobičajeni prizor na srpskim putevima kao u zemljama Evropske unije?
Milan Jevremović: To je povezano sa razvojem infrastrukturne mreže električnih punjača kao i već pomenutih subvencija i povlastica za kupovinu električnih automobila. Bilo bi zadivljujuće da električni automobili postanu svakodnevni prizor na našim ulicama, a to će se desiti tek onda kada u potpunosti budemo dobili podršku i benefite države. Estonija je još 2012. godine razvila nacionalnu mrežu, i to baš sa brzim ABB punjačima i dala sjajan primer drugim državama. Na razdaljini od oko 50 km na svakom glavnom i magistralnom putu u Estoniji instaliran je po jedan brzi punjač snage 50 kWDC/22 kWAC. Osim toga, instalirano je dodatnih 500 sporih AC punjača u državnim institucijama. U želji da inspiriše i motiviše druge, ABB Srbija je prošle godine nabavila električni automobil za svoje potrebe i ispred svoje zgrade u Beogradu instalirala svoj električni punjač. Želeli smo da ličnim primerom pokažemo da je neophodno širiti svest kako korporativnu tako i pojedinačnu o očuvanju životne sredine.
Intervju vodila: Nevena Đukić
Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA decembar 2018 – februar 2019.
