Danas se u Ljubljani odvozi gotovo 80 odsto manje otpada nego pre deset godina, što Ljubljanu stavlja u sam vrh kada je recikliranje u pitanju.
Ljubljana je prvi evropski glavni grad koji se obavezao da će postati grad bez otpada (zero-waste), piše The Guardian. Ali pre petnaest godina, sav otpad još uvek je išao pravo na deponiju.
Odvojeno sakupljanje bio otpada će 2023. godine postati zakonska obaveza u celoj Evropi, ali Ljubljana je bila gotovo dve decenije ispred svih.
Sve je počelo 2002. godine odvajanjem papira, stakla i ambalaže u kontejnere pored puta. Četiri godine nakon toga, počelo je sakupljanje biorazgradivog otpada od vrata do vrata. U 2013. godini, svaki prag u gradu dobio je kante za odlaganje ambalaže i papira. Učestalost odvoza smeća smanjena je za pola – što je nateralo ljude da efikasnije razdvajaju otpad, prenosi Buka.
Rezultati su impresivni. U 2008. godini grad je reciklirao samo 29,3 odsto otpada i zaostajao je za drugim gradovima u Evropi. Danas je taj procenat 68 odsto, a na deponije se odvozi skoro 80 odsto manje otpada, što stavlja Ljubljanu u sam vrh kada govorimo o recikliranju u evropskim gradovima. Ljubljana sada proizvodi samo 115 kg otpada po glavi stanovnika godišnje. Evropski grad sa najmanje otpada je mali grad Treviso u Italiji sa 59 kg.
Razvoj najmodernije fabrike u Evropi za tretman biološkog otpada bio je veliki korak u postizanju cilja da se minimalno 75 odsto otpada reciklira do 2025. godine. Regionalni centar za upravljanje otpadom otvoren je 2015. godine i danas opslužuje gotovo četvrtinu Slovenije, koristi priodni gas za proizvodnju vlastite toplote i struje, prerađuje 95 odsto otpada u materijale koji se mogu reciklirati i u čvrsto gorivo, i šalje manje od 5 odsto na deponiju. Čak pretvara bio otpad u visokokvalitetno đubrivo za bašte.
Ali ne radi se samo o preradi. Prevencija, ponovna upotreba i recikliranje su prioritet. Pored sakupljanja od vrata do vrata, Ljubljana ima dva centra za recikliranje otpada iz domaćinstava, gde građani mogu odlagati svoje smeće. Jedan od njih primi oko hiljadu posetilaca dnevno, tako da grad planira da izgradi najmanje još tri, sa još deset manjih centara u naseljenijim oblastima. Stvari koje nisu pokvarene se koriste ponovo: predmeti se pregledaju, očiste i zatim prodaju po niskim cenama. Postoje i radionice gde građani mogu naučiti kako da poprave pokvarene stvari.
Trend u gradu je otvaranje zero-waste prodavnica. Još jedna inovacija je da gradske institucije koriste toalet papir proizveden od reciklirane ambalaže od mleka i soka.
U starom jezgru grada, gde nema dovoljno prostora, instalirano je 67 kontejnera pod zemljom. Oni se otvaraju karticom koju stanari dobijaju.
Iako je krcat turistima, centar grada je čist. Čistači sakupljaju smeće peške, a posebna vozila čiste ulice koristeći kišnicu koja se sakuplja sa krova preduzeća Voka Snaga i biorazgradivi deterdžent. Gotovo svaki ćošak ima odvojene kontejnere za papir, ambalažu i bio otpad.
