Oko 17 odsto pomorskih životinja (riba, beskičmenjaka, sisara) mogli bi da nestanu do 2100. godine ako emisije ugljendioksida nastave da rastu sadašnjim tempom, upozorava se u studiji objavljenoj u američkom časopisu PNAS.
Ovo smanjenje odnosi se samo na posledice klimatskih promena, ne razmatra se kako na morski svet utiče preterano ribarenje ili zagadjenje. Kako se navodi to će imati veliki uticaj na biodiverzitet i na bezbednost hrane.
Okupljeni u konzorcijum FishMiP, projektu koji se bavi ribarenjem i pomorskim ekosistemom, 35 istražitelja sa četiri kontineta došli su do globalne procene štete koje zagrevanje ima na riblje resurse.
Zaključak je da ukoliko emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavi da raste sadašnjim tempom globalna biomasa pomorskih životinja će pasti 17 odsto do 2100. godine u odnosu na prosek iz 1990-1999.
Ukoliko svet uspe da zadrži zagrevanje na ispod dva stepena Celzijusa to smanjenje će se ograničiti na pet odsto, navodi se u studiji.
„Kakvi god bili scenariji emisija globalna biomasa pomorskih životinja će se smanjiti pod uticajem porasta temperature i smanjenja primrne produkcije“, navode istraživači.
Grubo proračunato svaki dodatni stepen zagrevanja temperature okean će izgubiti dodatnih pet odsto životinjske biomase.
Države su se obavezale krajem 2015. u Parizu da zadrže porast temperature na ispod dva odsto u odnosu na nivo pre industrijske revolucije. Medjutim svetske emisije tih gasova su dostigle novi rekord 2018. godine i nagoveštava se da bi temperatura mogla da poraste četiri stepena ako se sadašnji trend ne zaustavi.
Prema studiji uticaj na pomorsku faunu će biti veći na životinje koje su više na lestvici, znači ribe i sisare pre nego planktoni.
