Dvorište moje porodične kuće u Subotici ulepšava nekoliko sadnica voća i cveće. S obzirom na to da smo svojevremeno pokušali da podignemo naše baštovanske veštine na viši nivo, sa uzgajanja lala i narcisa prešli smo na i pokoji paradajz, papriku i luk. Ambicije su nam sezale i do stabala lešnika i limuna, s tom razlikom da je mama, zahvaljujući plodovima prvog drveta, napravila mnogo nugat torti, a od drugog nikada nismo dobili ni čašu limunade.
Otprilike u istom periodu kada smo od našeg doma kolektivno umislili biro za pejzažnu arhitekturu „Suvrt“, a najviše podstaknuti idejom moje majke, odvajali smo granje, lišće i otpatke iz kuhinje i bacali ih u bure koje nam je stajalo pored korpe za ostalo đubre.
Tada sam išla u srednju školu i često sam sumnjala u korisnost sopstvenog postojanja, što pripisujem tinejdžerskoj egzistencijalnoj krizi, ali i u korisnost postojanja tog bureta, što pripisujem nedovoljnoj ukorenjenosti oblasti zaštite životne sredine u našem obrazovnom sistemu. Dva pitanja, filozofsko „Biti ili ne biti?“ i (ne)ekološko „Zašto, dođavola, ljuske od jaja moram da odlažem tamo, umesto da ih zafrljačim u korpu sa ostalim smećem?“, neprestano su se vrtela po mojoj glavi, posebno u trenucima kada bih pržila kajganu. Odgovor na filozofsko pitanje i dalje tražim, ali barem sam sa (ne)ekološkim načisto. Nažalost, „Suvrt“ je doživeo krah, nakon nekoliko neuspešnih berbi na plantaži limuna – koja se, doduše, „prostirala“ širinom čitave jedne saksije. Sporno bure je zatim „garažirano“.
Kompostiranje predstavlja metod upravljanja otpadom organskog porekla kojim se omogućava njegova bezbedna i ekonomična reciklaža. Ono obuhvata razlaganje biljnih i životinjskih ostataka u aerobnim uslovima zahvaljujući mikroorganizmima.
U Sjedinjenim Američkim Državama kompostiranje se vrši u znatno većim i ozbiljnijim razmerama, te postoje i postrojenja s tom namenom koja, između ostalog, kompostiraju i tela životinja nastradalih u saobraćaju.
Značaj ovog procesa se ogleda u dve ključne stvari:
- rešava se problem otpada organskog porekla,
- dobija se krajnji proizvod boljeg kvaliteta i veće vrednosti od početnog materijala – kompost, đubrivo s visokim sadržajem humusa.
Stručnjaci su procenili da između 40 i 60 odsto komunalnog otpada u Srbiji bude upravo organskog porekla, što znači da sirovine za kompostiranje svakako imate. Ukoliko posedujete i zemljište čija karakteristike želite da poboljšate, onda imate i motiv da se time bavite.
Kada je reč o posudi za organski otpad, u skladu sa novcem koji želite da uložite, možete da se opredelite za „uradi sam“ projekat u svom dvorištu ili kupovnu kantu od tamne plastike ili čak rolo-komposter.
Ako izaberete da zasučete rukave, za sastavljanje kompostera biće vam neophodno tek nekoliko sati i da probudite Jagodu Beko u sebi. Drvene stubove, visine oko 1,5 m, postavite u kvadrat. Preporučeni razmak između njih iznosi 0,75 m. Zarad stabilnosti konstrukcije, stubove treba da ukucate maljem u zemlju u dubini od oko 0,3 m. Mesto na kojem ćete držati kompost treba da bude zaštićeno od vetra i jakog direktnog sunca, te svoj improvizovani komposter postavite u skladu sa tim. Nakon što ste postavili stubove, obavijte ih žičanom mrežom koju ćete pričvrstiti zakivcima ili ekserima. Na žičani zid i dno kompostera postavite karton kako otpad ne bi ispadao kroz otvore.
Za proces kompostiranja je potrebno da u smesi ima dovoljno vazduha i vlage što se postiže njenim prevrtanjem. U kućnim uslovima, ovo možete da obavite ručno ili vilama. Prevrtanjem se takođe vrši i pregled otpada i kontrola njegovog razlaganja, te se uočava da li je previše vlažan ili suv. U skladu sa uočenim stanjem, dodaje se karton ili piljevina ili se vrši vlaženje.
U komposter ubacujte ostatke voća i povrća, ljuske od jaja, kosu, dlake, otpatke od čaja, talog od kafe, pokošenu travu i živu ogradu, stabljike biljaka, lišće, grančice, slamu, seno, iglice četinara, drvni otpad poput piljevine, kore i iverja, kao i papir i karton. Izbegavajte meso, kosti, kožu, ribu, mlečne proizvode, gumu, ambalažno pakovanje, pepeo, obojeno i lakirano drvo, masnoće različitog porekla, izmet kućnih ljubimaca, obolele biljke, korenje, lišće oraha, staklo, cigarete, novine i časopise.
Kako biste dobili dobro kompostiranu masu, odnos „zelenih“ i „smeđih“ sirovina mora da bude 50:50. Zeleno lišće, sveža trava i biljke kompost obogaćuju azotom, a suvo lišće, slama i karton mu obezbeđuju ugljenik. Ubacivanjem previše zelenila, rizikujete da dobijete sluzavu mešavinu koja širi neprijatan miris, dok bi previše suve materije moglo da produži razlaganje. Kompostiranje uobičajeno traje nekoliko meseci.
Kompost popravlja kvalitet tla, vodni kapacitet i plodnost, doprinoseći povećanju prinosa. Eto zbog čega sam ljuske od jaja morala da odlažem u bure, umesto da ih zafrljačim u korpu sa ostalim smećem.
