Odluku o „znatnom smanjenju“ upotrebe plastike do 2030. godine donelo je 170 zemalja posle pet dana razgovora na skupu UN za životnu sredinu u Najrobiju.
Na skupu je doneta neobavezujuća rezolucija o potrošnim predmetima, poput plastičnih kesa.
Početnom predlogu za postepeno ukidanje plastike za jednokratnu upotrebu do 2025. godine suprotstavilo se nekoliko zemalja, uključujući i SAD, iako preko osam miliona tona plastike ulazi u svetske okeane svake godine, javio je BBC.
„Teško je naći jedinstveno rešenje za sve države članice“, rekao predsedavajući skupa UN Sim Kisler novinarima pre glasanja.
„Nalazimo se na prekretnici povodom pitanja životne sredine. Ne trebaju nam preopširni dokumenti, potrebne su nam konkretne obaveze“, dodao je Kisler.
Ovo telo je vodeće svetsko međunarodno telo za zaštitu životne sredine, a ovonedeljni sporazum odrediće ton samitu UN o klimatskim akcijama u septembru.
Međutim, neki akteri su izrazili zabrinutost zbog toga što je konačna izjava predsedavajućeg imala samo dve reference na globalno zagrevanje koje je prouzrokovao čovek.
Drugi su kritikovali zemlje kao što su SAD, Kuba i Saudijska Arabija zbog blokiranja pokušaja da se utanači raniji datum za smanjenje upotrebe plastike.
„Velika većina zemalja okupila se kako bi razvila viziju za budućnost globalnog korišćenja plastike“, rekao je David Azulaj iz Centra za međunarodno pravo životne sredine u intervjuu za Rojters.
„Obeshrabrujuće je videti SAD, vođene interesima petrohemijske industrije i hidrauličkog frakturiranja, kako predvodi napore da sabotira tu viziju“, dodao je Azulaj.
Hidrauličko frakturiranje je postupak drobljenja stene uz pomoć hidrauličke tečnosti pod vrlo visokim pritiskom.
Zagovornici ove metode tvrde da se fragmentacijom može doći do nedostupnih velikih količina ugljenkiseonika (fosilna goriva).
Protivnici tvrde da hidrauličko frakturiranje prouzrokuje zagađenje vode i vazduha, ispuštanje opasnih hemikalija, pa čak i da izazva zemljotrese.
Izvor: Tanjug
