Od 1. januara 2019. godine u Srbiji je zabranjeno ubijanje životinja radi proizvodnje krzna. Ovaj uspeh je usledio nakon 15 godina kampanje Da ih ne Okrznu! koju je sprovela organizacija za zaštitu prirode i dobrobit životinja ORCA.
Naime, u skladu članom 7. tačka 37), a u vezi sa sa članom 89. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, br. 41/2009), od 1.1.2019. stupila je na snagu odredba kojom se zabranjuje „držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože“. Zabrana je propisana još 2009. godine, a njeno stupanje na stagu je odloženo 10 godina kako bi oni koji se bave ovom delatnošću mogli da prilagode svoje poslovanje.
„Kampanja za zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna Da ih ne Okrznu! je naša najduža kampanja – traja je punih 15 godina. Zahvaljujemo se volonterima, medijima i javnosti – hiljadama ljudi koju su tokom svih ovih godina verovali da naša zemlja treba da bude zemlja čiste ekološke poljoprivredne proizvodnje, zemlja koja afirmiše ekološki i etički prihvatiljive delatnosti, nasuprot krznarskoj industriji“, izjavio je Elvir Burazerović, direktor ORCA ovim povodom.
Kampanja Da ih ne Okrznu!
Kampanja za zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna Da ih ne Okrznu! pokrenuta je 2003. godine i intenzivno je vođena do 2009. kada je usvojen Zakon o dobrobiti životinja koji je propisao ovu zabranu, a njenu primenu odložio do 2019. godine. U međuvremenu bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja da se ova zabrana ukine, što nije naišlo na podršku javnosti i zakonodavca. Podsetimo se kampanje ORCA, modne kuće Passage i TV Metropolis Da ih ne Okrznu! OVDE.
Argumenti
Razloga za ukidanje gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna ima mnogo. Oni su pre svega ekološke i etičke prirode. Industrijsko gajenje krznašice nemoguće je sprovoditi na human način, a količina leševa i opasnih hemikalija koje se koriste u ovoj industriji trajno zagađuju životnu sredinu. Čak 100 činčila je potrebno ubiti da bi se napravio samo jedan kvadratni metar kvalitetne bunde! Pored toga, s obzirom na veoma mali broj farmi, od kojih je još manji broj onih koje rentabilno posluju, teško je govoriti o bilo kakvim ekonomskim koristima za državu. Jedna od dve veće firme koje se bave gajenjem ovih životinja od 2010. do 2014. uplatila je svega 607.000 dinara u budžet!
Imajući u vidu ove činjenice, kao i rastuću zabrinutost javnosti za dobrobit ovih životinja, ali i negativne ekološke uticaje krznarske industrije evidentna je tendencija ukidanja ove „prljave“ industrije širom evropskog kontinenta. Naime, Austrija, Velika Britanija, Holandija, Luksemburg, Češka, Makedonija i Slovenija su je ukinuli u potpunosti, dok su mnoge druge zemlje propisale odgovarajuće prelazne rokove za konačno ukidanje (Belgija, Danska, Norveška, Estonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina) ili propisali rigorozne uslove za ovu delatnost i na taj način dovele do toga da uzgoja krznašica u tim zemljama više i nema (Nemačka, Švedska, Švajcarska, Španija).
Izvor: ORCA
