Kolaps populacija pčela može biti sprečen ako zemlje usvoje nove strategije koje će biti predstavljene na sledećoj konferenciji o biodiverzitetu koju organizuju UN sledeće nedelje.
Stefani Kristmen iz Internacionalnog centra za poljoprivredna istraživanja u suvim predelima predstaviće rezultate svog istraživanja kako bi pokazala na koji način se može postići profit i dobrobit za populacije polinatora.
UN već razmatra nove zakone o polinatorima koji predlažu postepeno smanjenje upotrebe pesticida, ali nova studija pokazuje nam da postoji bolji način koji je jeftiniji i efikasniji.
Svima je jasno da nešto mora da se promeni. Više od 80% useva zahteva insekte koji će ih oprašiti a novi podaci pokazuju da su populacije insekata širom sveta u krizi. U poslednjih 25 godina one su u Nemačkoj opale za čak 75%. U mnogim zemljama ovi podaci nisu dostupni ali broj jedinki doživeo je drastičan pad skoro svuda.
Dok neke zemlje poput Brazila povlače potpuno besmislene poteze poput ponovne upotrebe zabranjenih i štetnih pesticida EU je skoro zabranila upotrebu najrasprostranjenijeg insekcitida poznatog kao neonicotinoid. No, ova strategija je skupa i štetna po zemljoradnike, tvrdi Kristman i predlaže novi pristup koji je isprobala u Uzbekistanu i Maroku.
Suština njene tehnike jeste da se ¼ zemljišta koje se koristi za useve odvoji za one useve koji cvetaju. To su usevi od kojih se prave ulja od semenki i začini. Takođe, ona ohrabruje poljoprivrednike da obezbede insektima mesto za pravljenje legla, poput starog drveta i rastresite zemlje. „Ovo su jako mali zahtevi i svako može prištiti sebi ovo. Nije potrebna oprema niti tehnologija, samo mala investicija za seme.“
Kada je ova naučnica uporedila ovako postavljena polja sa tradicionalnim usevima sa monokulturama uočila je neverovatne rezultate. Usevi su bili oprašeni mnogo bolje, bilo je mnogo manje štetočina a prinos se povećao i u broju i u kvalitetu. U sve četiri klimatske regije u kojoj je sprovodila ovaj eksperiment, novčani prihod poljoprivrednika se povećao a benefiti za pčele bili su očigledni.
Ova „borkinja za prava pčela“ godinama je imala problem da nađe novac za svoja istraživanja i čak ih je finansirala iz svog budžeta. Sada ima podršku vlade Nemačke i sa njima radi na stvaranju petogodišnjeg plana koji bi ovaj princip preneo na mnogo širi, industrijalni nivo. Takođe se nada da će se vremenom sve više zemalja priključiti grupi onih koje ulažu napore da spreče nestanak pčela kako bi se mogao napraviti multilateralan sporazum o zaštiti. Njena želja je da se osigura da će pčele biti bezbedne pre nego što se ona penzioniše.
„ Broj insekata i pčela drastično opada a bez njih naši poljoprivredni sistemi neće funkcionisati. Ako uspemo da ih sačuvamo čitava naša životna sredina biće bogatija, lepša i otpornija na klimatske promene,“ izjavila je.
