Sa svojim netaknutim prirodnim svetom, čistim jezerima i rekama, Švajcarska poseduje značajnu prednost koja je doprinela tome da znatno lakše dosegne najbolje ocene u oblasti ekologije. Ono što je priroda nesebično dala ovoj zemlji koja se ugnezdila u bajkovitom krajoliku Alpskog masiva, Švajcarci se trude da očuvaju primenjujući zakonske regulative iz različitih oblasti čiji integralni deo čini težnja za očuvanjem životne okoline. Osim saveznog ustava, koji u članovima o zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa, poljoprivredi i implicitno o prostornom planiranju i šumama propisuje način zaštite prirode i pejzaža, Švajcarska je donela pet zasebnih zakona o prirodi koji doprinose realizaciji ustavnih odredbi. Koliko su zadovoljni postignutim stepenom zaštite životne sredine pitali smo Filipa Gea, ambasadora Švajcarske u Srbiji.
EP: Koje su najvažnije mere koje je švajcarska vlada preduzela kako bi se očuvali predeli po kojima je vaša zemlja poznata?
Filip Ge: Savezni Zakon o zaštiti prirode i kulturnog nasleđa definiše zadatke Konfederacije sa ciljem da se očuvaju prirodne celine, lokalne i istorijske znamenitosti, kao i prirodni i kulturni spomenici ili da se spreči njihovo narušavanje ukoliko opšti interes društva nalaže određene promene. Savezni zakoni o prostornom planiranju i o šumama takođe uređuju oblast očuvanja prirodnih oblasti, a zakon o poljoprivredi obavezuje saveznu vladu da osigura da poljoprivreda doprinosi u velikoj meri zaštite prirode. Direktna plaćanja pomažu u ostvarivanju ovog cilja. Osim toga, Savezni zakon o zaštiti voda nalaže mere o tome kako sačuvati i poboljšati vodni resurs koji predstavlja sastavni element određene prirodne celine. Međutim, uprkos svim ovim naporima, nastavlja se narušavanje prirodnih celina u Švajcarskoj.
EP: Švajcarci su šampioni u recikliranju. Staklo i aluminijumske limenke recikliraju se čak u visini od 90 odsto, a PET ambalaža više od 80 odsto. Koliko je vremena bilo potrebno da za ovakav odziv građana i koliko je to smanjilo potrebu za deponijama kao i njihov kapacitet?
Filip Ge: Švajcarska je još 70-ih godina prošlog veka započela separaciju papira i staklenih flaša. U narednim godinama, uvedena je dodatna frakcija otpada, koja je obuhvatila baterije, aluminijumske konzerve, tekstilni kompost i drugo. Ovu zasebnu separaciju podržali su građani. Čak su je sami zahtevali.
Na smanjenje potreba za deponijama najviše je uticala zabrana odlaganja zapaljivog otpada (kao što je komunalni otpad) koja je zakonski uvedena 2000. godine. Danas komunalni otpad mora da se reciklira ili spali u lokalnim, opštinskim spalionicama za čvrsti otpad. Na taj način dobija se određena količina energije, kao i metala preostalih nakon spaljivanja.
U Švajcarskoj oko 80 odsto pijaće vode potiče iz podzemnih voda. Oko 40 odsto vode pije se bez bilo kakvog prethodnog tretmana, a 31 odsto konzumira se nakon dezinfekcije ultraljubičastim zracima
EP: Pre nekoliko godina u Avenšu, u kantonu Vo, na ulicama su se pojavile kočije na električni pogon (konjska zaprega i elektro motor u kombinaciji) za prikupljanje smeća i starog papira. Koje su koristi od njihove upotrebe?
Filip Ge: Protip električnih kočija je predstavljen u Avenšu tokom leta 2012. godine. Cilj je bio da se promoviše angažovanje konja za komunalne zadatke kao što je skupljanje smeća ili starog papira. Električna kočija funkcioniše na isti način kao i elektrobicikl. Kada konj izgubi snagu, elektični motor se uključuje. Naravno, inovativni projekat takođe predstavlja ekološko, praktično rešenje koje ne stvara buku a pogodno je i za prigradski saobraćaj. Tokom obavljanja uobičajenih zadataka, kao što je prikupljanje smeća, troše se velike količine ugljovodonika, budući da motorna vozila moraju stalno da se zaustavljaju i pokreću, pa onda podignu brzinu samo da bi se ponovo zaustavili i taj čitav proces ponavljaju na svakom ćošku. Primena električnih kočija predstavljala bi spoj tradicije sa tehnologijom.
EP: Prema Svetskom ekonomskom forumu, Švajcarska je zemlja sa najboljim odnosom prema prirodnom okruženju i značajnim obimom upotrebe obnovljivih izvora energije. Koji procenat električne energije u Švajcarskoj potiče iz obnovljivih izbora energije?
Filip Ge: Hidroenergija je najveći izvor energije u Švajcarskoj. U 2017. godini hidroenergija je činila 59,6 odsto ukupno proizvedene energije. Spaljivanje komunalnog otpada i solarna energija obezbeđuju dodatnih 6 odsto energije, i čine veći deo preostale proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Nuklearna energija čini 31,7 odsto ukupno proizvedene energije u Švajcarskoj.
Među zemljama članicama Međunarodne agencije za energiju (IEA), Švajcarska se nalazi na šestom mestu kada je reč o udelu obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, upravo zahvaljujući velikoj proizvodnji u hidroelektranama. Prema udelu hidroenergije, naša zemlja nalazi se na petom mestu odmah nakon Norveške, Austrije, Kanade i Novog Zelanda.
Prošle godine Švajcarci su izglasali usvajanje paketa zakona o primeni Energetske strategije 2050 kako bi se u narednim decenijama postepeno smanjilo korišćenje nuklearne energije. Kapacitet zatvorenih nuklearnih elektrana biće zamenjeni većim udelom obnovljivih izvora energije i trgovinom električnom energijom, dok će se potražnja za električnom energijom stabilizovati većom energetskom efikasnošću, uz održavanje niskog nivoa CO2 i visokog standarda sigurnosti u snabdevanju. Novi paket mera tržišnih reformi i izmena zakona o emisiji CO2 trenutno su u pripremi kako bi naša zemlja postigla svoj klimatski cilj do 2030. godine.
Priredila: Tamara Zjačić
Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar-novembar 2018, od 8. do 15. stranice.
