Procenjeno je da su u svetu više od 60 odsto ekosistema degradirani ili neodrživi. Preko 75 odsto ribljeg fonda je previše eksploatisano ili značajno osiromašeno. Svake godine nestane oko 13 miliona hektara tropskih šuma, oko 20 odsto koralnih grebena je već nestalo, a 95 odsto je u opasnosti od uništenja ili ekstremnog oštećenja do 2050. godine, ako se bude nastavilo globalno zagrevanje.
Zbog ovih problema u Nagoji u Japanu 2010. godine održana je konferencija na kojoj je usvojen globalni strateški plan za biodiverzitet, a Evropska komisija je početkom maja 2014. godine usvojila Strategiju o zaštiti biodiverziteta Evropske unije do 2020. godine. Cilj ove strategije je da zaustavi gubitak biodiverziteta u Evropskoj uniji, vrati pređašnje ekosisteme tamo gde je to moguće, spreči globalni gubitak biodiverziteta i ubrza kretanje Evropske unije prema zelenoj i održivoj ekonomiji.
Strategija o zaštiti biodiverziteta Evropske unije do 2020. godine ima šest osnovnih tačaka:
– da zaustavi pogoršanje statusa svih vrsta na teritoriji Evropske unije i ostvari značajan i merljiv napredak u njihovom statusu i to tako da 2020. godine 100 odsto više staništa i 50 odsto više vrsta pokazuju poboljšani status zaštite u poređenju sa 2011. godinom
– da najmanje 15 odsto degradiranih ekosistema bude vraćeno
– da budu povećane površine obradivog zemljišta i zelene površine, kao i da se obezbedi očuvanje vrsta i staništa pod ovim površinama; da bude definisan plan održivog gazdovanja šumama koji će dovesti do poboljšanja ovih ekosistema i da se obezbedi očuvanje vrsta i staništa pod šumskim površinama
– da se postigne maksimalni održivi prinos u ribarstvu i dobar životni status koji je definisan direktivom Marine Strategy Framework
– da se definišu invazivne vrste i njihov prioritet, kao i da budu kontrolisane
– da Evropska unija pojača svoj doprinos sprečavanju globalnog gubitka biodiverziteta.
Iako je Strategija o zaštiti biodiverziteta Evropske unije do 2020. godine glavno sredstvo za sprečavanje gubitka biodiverziteta, Evropska unija se u očuvanju biodiverziteta oslanja i na implementaciju postojećih propisa o zaštiti životne sredine na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Kako bi obezbedila uspešnost ove Strategije, Evropska unija je postavila Platformu Biznis i biodiverzitet koja okuplja preduzeća iz šest različitih oblasti (poljoprivreda, ekstraktivne industrije, finansije, prehrambena industrija, šumarstvo, turizam) koja će podeliti svoja iskustva i najbolje prakse iz ove oblasti.
U Evropskoj uniji je veliki broj degradiranih ekosistema, uglavnom kao rezultat fragmentacije zemljišta. Skoro 30 odsto zemljišta je umereno do visoko fragmentirano, zbog čega će fokus biti na vraćanju degradiranih ekosistema što će doprineti ublažavanju klimatskih promena. Biće poboljšani i sektori poljoprivrede, šumarstva i ribarstva što će doprineti sprovođenju strategije o biodiverzitetu. Za zaštitu biodiverziteta biće izdvojeno oko 105 milijardi evra.
Inače, Strategija o zaštiti biodiverziteta Evropske unije do 2020. godine nastavak je Strategije biodiverziteta iz 2006. godine koja je trebalo da bude implementirana do 2010. godine.
Sandra Jovićević
foto: europa.eu