Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić juče je sa svojim saradnicima obišao neuređenu zelenu površinu u Vinogradskoj ulici u kojoj su ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju hemijski suzbijali ambroziju.
Ovo je, kako je gradonačelnik Radojičić rekao, bio i radni sastanak na kome je ustanovljeno da su u poslednje dve godine napravljeni pomaci u suzbijanju ambrozije u Beogradu, ali da to nije dovoljno, te da je to samo početak rešavanja ovog problema.
Radojičić je rekao da je u Beogradu monitoringom obuhvaćeno oko 400 hektara, a da je uništena ambrozija na 72 hektara.
– To je nedovoljno i moramo imati dugoročniji plan, opredeliti više sredstava za tu namenu i u ovaj posao uključiti i celokupno društvo. To je problem svih nas i procenjuje se da oko 30 odsto stanivnika ima problem zbog ambrozije. To se u krajnjoj instanci odražava na privredu i produktivnost ljudi. Sledeće godine moramo napraviti iskorak, ali bi trebalo promeniti i zakon jer ovakvim površinama u privatnom vlasništvu ne možemo da priđemo. Trebalo bi naći modus kroz neke vidove motivacija ili kazni kako bi se svi uključili, objasnio je gradonačelnik Radojičić.
Ne obećavam potpuno uništenje ambrozije, naveo je on, i dodao da je to nemoguće, da to niko nije uradio. On je obećao da će voditi računa i pratiti napredak u vezi sa rešavanjem ovog problema.
Gradonačelnik je podsetio da je „Zelenilo – Beograd” na svim površinama koje su u njihovoj nadležnosti uništilo ambroziju i ponovio da ovim problemom treba da se bave svi kako bi Beograd bio lepši, bolji i zdraviji.
Događaju su prisustvovali i podsekretar za zdravstvo Aleksandar Stefoski, sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vukojević, Nataša Šišaković iz JKP „Zelenilo – Beograd”, direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Dragana Despot i Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Dragana Despot je istakla da suzbijanje ambrozije počinje krajem aprila i ako se govori o hemijskom suzbijanju, na svakih 20 do mesec dana ponavlja se monitoring i ukoliko rastu nove biljke, mora da se ponovi hemijski tretman.
– Krajem aprila bi trebalo pokositi na svim rizičnim mestima i gde je povoljan teren za ambroziju. Hemijskim sredstvima treba da suzbijemo manji broj površina jer akcenat treba da bude stavljen na košenje. Na taj način čuvamo životnu sredinu, biljke i insekte, objasnila je ona.
Ona je naglasla da su ekipe tog Zavoda prema programu vršile suzbijanje na 60 hektara i na još 12 hektara preko programa.
– I dalje radimo po pozivu građana i do kraja oktobra ćemo to činiti gde god bude bilo potrebe. Ambrozija dugo nije suzbijana, prošle godine smo krenuli intenzivno, ove godine je obim veći, a zahvaljujući gradonačelniku, plan će biti još širi, rekla je Dragana Despot.
Mirjana Mitorvić, iz Agencije za zaštitu životne sredine, navela je da se gledajući rezultate koncentracije polenovih zrna u okruženju pokazuje napredak, te da je u istom periodu u Osijeku bilo 1.300 polenovih zrna, a u Beogradu 745. Sve akcije, dodala je ona, moraju biti sistematski organizovane duži niz godina.
