U poslednjih 50 godina, dogodile su se dramatične promene u svetu mode. Proizvođači su, smanjivanjem cena, učinili da poslednji trendovi više nisu rezervisani isključivo za elite. Mnoge devojke mogu sebi da priušte tu sjajnu crvenu PVC suknju, a momci uske farmerke sa rupama na kolenima. Ipak, ovi komadi vrlo verovatno neće im potrajati duže od samih trendova. Ovaj fenomen označen je kao „fast-fashion“ (brza moda). Ultimativni cilj je da se poveća prodaja plasiranjem novih trendova na nedeljnom nivou. Društvo, opsednuto beskompromisnom potrošnjom, lako poklekne svom porivu da poseduje nešto novo i „trendi“, pa još po pristupačnoj ceni. Psiholozi tvrde da će ljudi radije da gomilaju jeftinu garderobu kratkog veka nego da investiraju u nekoliko komada odeće koji bi im potrajali duže.
Cene su niske zato što se proizvode ogromne količine odeće napravljene od jeftinih sintetičkih tkanina i veštačkih boja. Radnici koji tu istu odeću proizvode dobijaju niske plate – ili ih čak ne dobijaju uopšte.
Nedavno je modni svet potresao skandal. Naime, početkom novembra kupci odeće modne kuće Zara u Istanbulu, osim etikete na garderobi, pronašli su i sledeći natpis: „Ja sam napravio ovaj komad koji ćeš ti da nosiš ali nisam za to plaćen.“ Radnici Zarine fabrike u Turskoj odučili su se na ovaj korak revoltirani neisplaćivanjem prethodne tri zarade. Ovaj događaj dodatno je doprineo krizi u modnoj industriji zbog male (često i nepostojeće) zaštite radnika u proizvodnji i njihove teško zarađene plate.
Osvrnimo se sada na uticaj ovakve masovne proizvodnje odeće na prirodnu okolinu.
Garderoba lošeg kvaliteta završava na deponijama, dok bi korisnije za našu planetu i nas, bilo da se donira u humanitarne svrhe ili prosledi second-hand radnjama i da svoj život nastavi kod novih vlasnika, a ne među smećem. Samo na nivou Amerike, 13 hiljada biliona tona garderobe završi na deponijama i prema procenama naučnika narednih 200 godina ispuštaju hemikalije i boje koje zagađuju okolno tlo i podzemne vode.
Zabrinjavajuća su i predviđanja naučnika da će do 2030. godine emisija štetnog ugljen-dioksida da se poveća za 60 odsto (2,8 milijardi tona godišnje). Glavne zemlje za proizvodnju pamuka, Kina i Indija, već se suočavaju sa veoma ozbiljnom nestašicom vode da će uskoro morati da biraju između proizvodnje pamuka i obezbeđivanja čiste pijaće vode. Projekcije naučnika kažu da će do 2030. potrošnja vode da se poveća za 50 odsto.
Ljudi iz modne industrije postali su svesni ozbiljnosti ovog problema. Jedan od predvodnika ka „održivoj“ modi je kompanija H&M, koja u okviru svoje ponude ima i Conscious kolekciju od organskih i recikliranih materijala.
Selfridges, kao distributer odeće u Ujedinjenom Kraljevstvu, vrši pritisak na svoje dizajnere da se zalažu za životnu sredinu. Danijel Vega, direktorka za održivi razvoj u Selfridges-u, upozorila je da ukoliko nastavimo da trošimo ritmom prosečnog Evropljanina u 2017. godini, za život bi nam bile potrebne tri Zemlje. Stoga oni nastoje da promene svoje navike i nađu im alternative.
Bilo da je rezultat iskrene zabrinutosti za planetu ili pritiska milenijalaca, koji su po istraživanjima spremniji da plate više za proizvod koji manje šteti okolini, brendovi menjaju svoju politiku profita i podređuju je održivosti.
I vi, kao pojedinac, možete da doprinesete. Sledeći put kada poželite novu crnu rolku, potražite je najpre u prodavnicama sa jasnim konceptom o zaštiti životne sredine ili na lokalnim sajmovima sa polovnom garderobom, a kada želite da se rešite garderobe koju više ne nosite, donirajte je domu za nezbrinutu decu ili stara lica.
