ENTSO-E procenio spremnost evropskog elektroenergetskog sistema za zimu 2026/2027

Evropa ulazi u zimu 2026/2027. sa novom energetskom slikom, obeleženom rastom kapaciteta obnovljivih izvora i baterijskih skladišta, ali i smanjenjem proizvodnih kapaciteta iz uglja. Koliko je elektroenergetski sistem spreman da odgovori na zimsku potražnju i u kojim delovima kontinenta bi mogli nastati problemi, procenila je Evropska mreža operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E) u svom najnovijem Zimskom izveštaju.

Prema proceni ENTSO-E, ukupna situacija u Evropi je povoljna, ali su rizici izraženiji u sistemima koji imaju ograničene mogućnosti povezivanja sa kontinentalnom evropskom mrežom ili uopšte nisu povezani sa njom.

U odnosu na prošlu zimu, evropski elektroenergetski sistem raspolaže znatno većim kapacitetima obnovljivih izvora energije i baterijskih skladišta, dok se istovremeno nastavlja smanjenje kapaciteta konvencionalnih termoelektrana.

Instalisani kapaciteti obnovljivih izvora povećani su za oko 134 GW, odnosno 16 odsto, prvenstveno zahvaljujući razvoju solarnih elektrana na krovovima, u industrijskim postrojenjima i velikih solarnih elektrana. Kapacitet baterijskih skladišta više je nego udvostručen i dostigao je 38 GW. S druge strane, kapaciteti elektrana na kameni ugalj i lignit smanjeni su za gotovo 6 GW.

Iako su planirani remonti i očekivana potražnja slični prošlogodišnjim, zalihe vode u hidroakumulacijama u većem delu Evrope niže su od proseka, što bi moglo da utiče na raspoloživost hidroenergije tokom zime.

Gde su mogući problemi u snabdevanju?

Najizraženiji rizici identifikovani su na Kipru, koji nije povezan sa kontinentalnom evropskom elektroenergetskom mrežom. Određeni rizici postoje i na Malti i u Irskoj, ali ih ublažavaju posebni resursi koji se aktiviraju van redovnih tržišnih mehanizama. Pokazatelji mogućih problema uočeni su i u istočnom delu Danske, odnosno tržišnoj zoni DK2, Finskoj i Severnoj Irskoj.

Pročitajte još:

• Bugarska, Turska, Azerbejdžan i Gruzija potpisale sporazum o partnerstvu u oblasti čiste energije
• Brže izdavanje dozvola ključno za razvoj obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu
• Turska ostvarila 500 miliona dolara od izvoza električne energije od 2025.

Posebno su izdvojene Moldavija i Ukrajina, u kojima su procenjeni visoki rizici za adekvatnost snabdevanja. Moldavija je u velikoj meri zavisna od uvoza električne energije iz Rumunije, a dodatni problem predstavljaju slabe interkonekcije na rumunskoj granici i izloženost poremećajima u ukrajinskom elektroenergetskom sistemu.

Kada je reč o Ukrajini, neizvesnost proizlazi iz mogućih napada na energetsku infrastrukturu. ENTSO-E prati i stanje u sistemu KOSTT-a, gde rizike dodatno povećava neplanirana i produžena nedostupnost jedne od najvećih elektrana.

Prekogranična saradnja važna za sigurnost snabdevanja

ENTSO-E upozorava da bi stvarni uslovi tokom zime mogli biti nepovoljniji od procenjenih ukoliko potražnja, vremenske prilike, raspoloživost elektrana ili prekogranična razmena električne energije odstupaju od korišćenih pretpostavki. Zbog toga će koordinacija na evropskom, regionalnom i nacionalnom nivou, kao i prekogranična saradnja, biti važni za održavanje ravnoteže između proizvodnje i potrošnje.

U izveštaju se podseća i na iskustva iz leta 2026. godine, kada su dugotrajni toplotni talasi i suša posebno pogodili jugoistočnu Evropu. Mađarska, Slovenija, Rumunija i Bugarska tada su proglasile stanje ranog upozorenja, dok je Rumunija 10. avgusta proglasila krizno stanje.

Energetski portal