Pariski sporazum deset godina na snazi – koliko je svet odmakao u borbi protiv klimatskih promena

Na današnji dan, 4. novembra 2016. godine, na snagu je stupio Pariski sporazum, jedan od najvažnijih međunarodnih sporazuma u borbi protiv klimatskih promena.

Deset godina kasnije, uprkos napretku u postavljanju klimatskih ciljeva i razvoju obnovljivih izvora energije, svet je i dalje daleko od putanje koja bi omogućila ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa. Izazovi su posebno izraženi u zemljama čiji se energetski sistemi i dalje u velikoj meri oslanjaju na fosilna goriva, među kojima je i Srbija.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) potvrdila je da je period od 2015. do 2025. godine obuhvatio jedanaest najtoplijih godina od početka instrumentalnih merenja. Prosečna globalna temperatura tokom 2025. bila je oko 1,44 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.

Najnoviji izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), objavljen u oktobru 2026. godine, upozorava da će globalno zagrevanje premašiti 1,5 stepeni Celzijusa, ali i da je moguće ograničiti obim i trajanje tog prekoračenja do kraja veka.

Prema najpovoljnijem scenariju, globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte trebalo bi da budu smanjene za 18 odsto do 2030, 45 odsto do 2035. i 69 odsto do 2040. godine, u odnosu na 2025. godinu. Međutim, trenutne ambicije država nisu dovoljne – čak i kada bi države u potpunosti sprovele postojeće nacionalne klimatske planove, svet bi i dalje bio na putu zagrevanja od oko 2,6 stepeni do kraja veka, navedeno je u pomenutom izveštaju UNEP-a. Zbog toga je neophodno dodatno ubrzati smanjenje emisija i obezbediti dosledno sprovođenje klimatskih politika.

Pročitajte još:

• Trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU i dalje ispod nivoa iz 2025. godine
• Država širi naftna skladišta u Smederevu – Planirana izgradnja osam rezervoara za dizel i benzin kapaciteta 160.000 m³
• Organizacije traže obustavu planiranja proširenja rudnika „Jama Bor”
• Srbija povećala klimatske ambicije

Srbija je Pariski sporazum ratifikovala 2017. godine. U svom drugom nacionalno utvrđenom doprinosu (NDC 2.0), dostavljenom 2022, postavila je cilj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990.

U septembru 2025. godine Srbija je dostavila treći nacionalno utvrđeni doprinos (NDC 3.0), kojim je najavila smanjenje emisija od 40,1 odsto do 2035. godine u odnosu na 1990.

Prema Prvom dvogodišnjem izveštaju o transparentnosti Srbije, emisije su 2022. godine iznosile 62,6 miliona tona CO₂ ekvivalenta, što je 24,3 odsto manje nego 1990. godine. Energetski sektor bio je najveći izvor emisija, sa udelom od 78,8 odsto u ukupnom nacionalnom bilansu.

Ovi podaci ukazuju na napredak, ali i na obim posla koji predstoji.

Srbija i dalje u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva u proizvodnji električne energije. Prema podacima organizacije Ember, oko 72 odsto električne energije proizvedeno je iz fosilnih goriva, dok obnovljivi izvori, uključujući hidroenergiju, čine deo preostale proizvodnje.

Sprovođenje energetske tranzicije, smanjenje zavisnosti od uglja, obezbeđivanje investicija u obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture ostaju neki od ključnih izazova za našu zemlju u kontekstu ispunjavanja ciljeva Pariskog sporazuma.

Energetski portal