Beč dobija još 600 metara zelenih tramvajskih koloseka

Beč ove godine dobija još 600 metara zelenih tramvajskih koloseka, čime gradsko preduzeće Wiener Linien nastavlja da ozelenjava tramvajsku infrastrukturu i povećava zelene površine u gradu.

U Beču trenutno postoji oko 12 kilometara zelenih tramvajskih pruga. Od toga je oko 8,5 kilometara prekriveno travom, približno dva kilometra čine perforirane ploče sa ozelenjenim međuprostorima, dok su na gotovo dva kilometra zasađene biljke iz roda sedum, otporne na sušu. Završetak radova na novim deonicama planiran je do kraja oktobra.

Zeleni koloseci mogu zadržavati kišnicu, a isparavanje vode iz vegetacije doprinosi snižavanju temperature tokom toplih dana. Vegetacija između šina može zadržavati i prašinu, a određena rešenja mogu doprineti smanjenju širenja buke.

Pročitajte još:

• Beč lider u Evropi po broju noćnih železničkih linija
• Železnička stanica Novi Beograd zatvorena za putnike do kraja godine
• Ljubljana modernizuje železnički čvor: Sedam novih perona za putnike

— Ozelenjavanje prostora između šina donosi brojne prednosti. Zeleni koloseci mogu prihvatiti i zadržati kišnicu, dok isparavanje doprinosi hlađenju. Istovremeno stvaramo dodatne zelene površine u gusto izgrađenim delovima grada — izjavila je članica gradske vlade za javni prevoz Uli Sima.

Sedum sve češći izbor

Wiener Linien sve više razmatra sedum kao rešenje za nove i obnovljene tramvajske deonice. Ove niskorastuće biljke formiraju guste biljne tepihe, dobro podnose sušu i zahtevne uslove karakteristične za tramvajsku infrastrukturu.

— Kod svih novih tramvajskih projekata i modernizacija proveravamo postoji li mogućnost izgradnje zelenog koloseka. U zavisnosti od lokacije i uslova biramo odgovarajuće rešenje, bilo da je reč o travi ili sedumu — kazala je direktorka Wiener Linien Aleksandra Rajnagl.

Zeleni koloseci nisu mogući na svim lokacijama. Pogodni su prvenstveno za tramvajske pruge na zasebnom koloseku, dok česta vožnja autobusa, interventnih i drugih vozila otežava održavanje vegetacije. Stajališta, raskrsnice, skretnice i podvožnjaci takođe uglavnom nisu pogodni za ovakvo rešenje.

Izbor vegetacije zavisi od uslova na konkretnoj lokaciji, a cilj je spojiti funkcionalnu tramvajsku infrastrukturu sa dodatnim zelenim površinama u gradu.

Energetski portal