Energetska zajednica mapirala emisije metana: Poljoprivreda i otpad značajni izvori

Sekretarijat Energetske zajednice objavio je prvi objedinjeni pregled emisija metana u devet ugovornih strana – Albaniji, Bosni i Hercegovini, Gruziji, Kosovu*, Moldaviji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini – ukazujući na značaj poljoprivrede i sektora otpada u ukupnim emisijama ovog gasa.

Izveštaj pokazuje da su gasni operateri širom regiona počeli dobrovoljno da primenjuju pristupe usklađene sa praksom Evropske unije za merenje i izveštavanje o emisijama metana. Iako posebni zahtevi za smanjenje emisija metana nisu deo pravne tekovine Energetske zajednice, Sekretarijat navodi da bi njihovo smanjenje moglo značajno doprineti ispunjavanju postojećih klimatskih obaveza.

Prema procenama zasnovanim na GWP20 (potencijal globalnog zagrevanja), smanjenje emisija metana moglo bi doprineti sa 53 do 86 odsto ostvarenju klimatskih ciljeva za 2030. godinu u većini ugovornih strana. Zbog toga se smanjenje emisija metana navodi kao potencijalno značajna kratkoročna dopuna dugoročnom smanjenju emisija CO₂.

Za razliku od ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, gde dominira energetski sektor, kod metana značajnu ulogu imaju poljoprivreda i otpad. U većini ugovornih strana ova dva sektora zajedno emituju više metana nego energetika, što ukazuje na potrebu za merama prilagođenim pojedinačnim sektorima.

Podaci za Bosnu i Hercegovinu pokazuju da su ukupne emisije metana iz tri ključna sektora u 2022. godini procenjene na 115,8 kilotona, odnosno oko 3,2 miliona tona CO₂ ekvivalenta. U BiH je sektor otpada bio najveći pojedinačni izvor metana, sa oko 50 kilotona emisija. Poljoprivreda je doprinela sa 35,71 kilotonom, dok su emisije povezane sa eksploatacijom uglja procenjene na oko 30 kilotona.

Pročitajte još:

• Vulkan koji je deo svog metana sam uklonio iz atmosfere
• NIS zatražio novu licencu OFAC-a za nastavak nesmetanog poslovanja nakon 31. jula
• EIF podržava razvoj biometana i napredne bioenergije u Evropi sa 200 miliona evra

Srbija je, prema podacima iz izveštaja, u 2023. godini imala ukupno oko 296 kilotona emisija metana iz tri glavna sektora, što odgovara približno 8,3 miliona tona CO₂ ekvivalenta. U Srbiji su emisije iz sektora otpada iznosile oko 118 kilotona, dok je poljoprivreda doprinela sa približno 107 kilotona. Emisije iz energetskog sektora procenjene su na oko 71 kilotonu, od čega 32 kilotone potiču od uglja, a 39 kilotona od nafte i gasa.

Sekretarijat navodi da su emisije metana iz energetskog sektora u Srbiji smanjene za 16 odsto između 1990. i 2023. godine, prvenstveno zbog pada proizvodnje uglja i nafte. Emisije iz poljoprivrede prepolovljene su u odnosu na 1990. godinu, dok su emisije iz sektora otpada tokom celog perioda smanjene za četvrtinu.

Izveštaj pokazuje i da sve ugovorne strane učestvuju u Globalnoj obavezi za metan, dok je većina članica Globalne inicijative za metan. Gasni sektor regiona takođe napreduje u merenju emisija – operatori transportnih i većih distributivnih sistema od 2020. godine dobrovoljno ih procenjuju prema metodologiji usklađenoj sa pristupom EU. Njome je obuhvaćeno oko 90 odsto transportnih i 70 odsto distributivnih mreža.

Sekretarijat je izdvojio tri oblasti za dalje delovanje: unapređenje merenja i procene emisija metana, snažnije uključivanje u međunarodne inicijative za njihovo smanjenje i razvoj rešenja cirkularne ekonomije koja mogu istovremeno smanjiti emisije i ojačati snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Energetski portal