UNEP: Prelazak 1,5°C je sve izvesniji, ali borba protiv klimatskih promena mora da se nastavi

Globalno zagrevanje će, prema procenama Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), verovatno u narednim godinama preći granicu od 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, jer dosadašnje globalne mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte nisu bile dovoljno brze. Čak i optimističan scenario, koji podrazumeva punu primenu aktuelnih nacionalnih klimatskih planova i dodatnih ciljeva za dostizanje neto nultih emisija, vodi ka vrhuncu zagrevanja od oko 1,8°C.

U novom izveštaju „Limiting Overshoot“, UNEP navodi da prekoračenje 1,5°C ne treba da se tumači kao bezbedna ili prihvatljiva situacija. Viši nivoi zagrevanja nose veće rizike za ljude i prirodu – od ubrzanog rasta nivoa mora, ekstremnijih toplotnih talasa i požara, do gubitka ledene mase i ugrožavanja ekosistema poput koralnih grebena. Glečeri bi do 2100. godine mogli da izgube više od četvrtine svoje mase, što bi moglo da doprinese podizanju nivoa mora za 9 do 12,5 centimetara i trajno promeni dostupnost vode u brojnim regionima.

Posebno zabrinjava mogućnost dostizanja nepovratnih klimatskih „prelomnih tačaka“, uključujući destabilizaciju ledenih pokrivača Grenlanda i Zapadnog Antarktika, promene Atlantske meridionalne cirkulacije (AMOC) i degradaciju amazonske prašume. Posledice bi pogodile društva i privrede širom sveta, a naročito male ostrvske države u razvoju i gradove na niskim nadmorskim visinama. Istovremeno, klimatske promene mogu da ugroze proizvodnju hrane i snabdevanje vodom, pri čemu projekcije ukazuju na mogućnost pada globalne proizvodnje hrane do 14 odsto do 2050. godine bez efikasnih mera prilagođavanja.

Ipak, UNEP naglašava da prekoračenje granice od 1,5°C ne znači odustajanje od tog cilja. Umesto toga, svet mora da nastoji da zagrevanje dostigne što niži vrhunac, a zatim da se temperature do kraja veka ponovo vrate prema 1,5°C. Ova putanja, poznata kao prekoračenje, vrhunac i opadanje (overshoot, peak and decline), nije ono čemu svet treba da teži, ali je trenutno najbolja preostala mogućnost za smanjenje posledica klimatskih promena. Što manje temperatura poraste iznad 1,5°C i što kraće ostane na tom nivou, to će biti manji rizici za ljude i prirodu i veća mogućnost da se izbegnu nepovratne promene.

Zbog toga UNEP poziva na istovremeno ubrzavanje mera za smanjenje emisija i prilagođavanje klimatskim promenama. Globalni odgovor trebalo bi da obuhvati tri faze – neposredno smanjenje emisija i zaštitu najugroženijih dok temperature rastu, suočavanje sa posledicama kada zagrevanje dostigne vrhunac i izgradnju dugoročne otpornosti dok temperature budu opadale. Brzo smanjenje emisija metana i drugih kratkotrajnih klimatskih zagađivača može da ima posebno važnu ulogu u kratkom roku. Kako zaključuje UNEP, prekoračenje 1,5°C nije razlog za odustajanje, već dodatni razlog za hitno delovanje.

Energetski portal