Zeleno finansiranje nije trošak održivosti, već put u ekonomiju budućnosti

Na ovogodišnjim Euromoney Awards for Excellence, jednom od najuglednijih globalnih priznanja u bankarskoj industriji, OTP banka Srbija proglašena je za Najbolju banku za ESG u Srbiji – drugu godinu zaredom. Uz to je ponela i titulu Najbolje banke za mala i srednja preduzeća, dok je matična OTP Grupa osvojila regionalno priznanje za najbolju banku za poslovanje sa stanovništvom u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Iza tih priznanja, međutim, stoje konkretni i merljivi rezultati. Na kraju 2025. godine zeleni kreditni portfolio OTP banke dostigao je gotovo 285 miliona evra, kroz finansiranje projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, zelenih zgrada i održivog transporta.

Još važnije, ovi rezultati potvrđuju uverenje da održivost nije samo jedno poglavlje u godišnjem izveštaju, već sastavni deo svakodnevnog poslovanja.

O tome šta zeleno finansiranje zaista znači u praksi, zašto se održivost isplati i privredi i građanima, i kako održivost izgleda u svakodnevnom poslovanju Banke, razgovaramo sa Balazsom Baloghom, CRO i članom Izvršnog odbora OTP banke Srbija zaduženim za ESG – čovekom koji je i lično, na konkursu PwC Srbija „ESG Lideri“ 2025, poneo specijalno priznanje „Lider u održivom poslovanju“.

Euromoney vas je drugu godinu zaredom proglasio za Najbolju banku za ESG u Srbiji. Šta to priznanje zapravo meri – i šta ono vama znači?

– Ovo priznanje za nas ima posebnu težinu jer se ne zasniva na deklarativnim opredeljenjima ili promotivnim aktivnostima, već na ostvarenim rezultatima i merljivim pokazateljima. Prema njihovoj metodologiji, banke se ocenjuju na osnovu konkretnih i uporedivih pokazatelja, relevantne dokumentacije i detaljnog procesa procene u kojem se rezultati porede sa konkurencijom. Zbog toga ovo priznanje doživljavamo kao potvrdu da su naši rezultati prepoznati i objektivno vrednovani. Drugim rečima, nagrađuje se ono što je zaista ostvareno, a ne ono što je samo planirano ili obećano.

To što smo ovu titulu osvojili drugu godinu zaredom pokazuje da dugoročne i merljive rezultate donose doslednost i istrajnost, a ne pojedinačne akcije. Iza ovog priznanja stoji uspešno zaokružen prvi strateški ciklus. Našu prvu ESG strategiju usvojili smo 2022. godine, a do kraja 2025. realizovali ključne ciljeve koje smo tada postavili.

Kada kažem „mi“, mislim na celu Banku. Ovi rezultati ostvareni su zajedničkim radom i posvećenošću kolega iz svih delova organizacije. Zato ovo priznanje ne doživljavamo samo kao potvrdu postignutih rezultata, već i kao potvrdu našeg strateškog opredeljenja da održivi rast i ESG principi nisu dodatak poslovanju, već njegov sastavni deo i jedan od temelja našeg dugoročnog razvoja.

„Zeleno finansiranje“ je pojam koji se danas često koristi, a retko objašnjava. Šta jedan kredit zaista čini zelenim?

– Pravo zeleno finansiranje prevazilazi deklarativne oznake i marketinške tvrdnje. Ono se zasniva na jasno definisanim kriterijumima, rigoroznim procesima procene i međunarodno priznatim principima zelenog kreditiranja. Njegova svrha je da podrži aktivnosti koje doprinose tranziciji ka održivijoj ekonomiji sa nižim emisijama ugljenika, uz istovremeno uključivanje društvenih i aspekata životne sredine u procese donošenja odluka i upravljanja rizicima.

Da bi zadržalo svoj kredibilitet, ovakvo finansiranje mora biti podržano transparentnim okvirom za zeleno finansiranje, jasno definisanom namenom korišćenja sredstava i pouzdanim mehanizmima praćenja koji omogućavaju merenje i verifikaciju ostvarenih efekata. Na kraju, suština zelenog finansiranja nije u terminologiji, već u tome da njegovi efekti budu transparentni, merljivi i dokazivi.

Da pređemo na brojke – koliko je danas zapravo „zelen“ portfolio OTP banke?

– Naš zeleni portfolio značajno je porastao tokom prethodnih godina i danas predstavlja važan deo naše ukupne kreditne aktivnosti. Posebno ohrabruje raznovrsnost investicija koje stoje iza tog rasta. Finansiramo projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, zelenih zgrada i čistijih transportnih rešenja, što potvrđuje da održivost postaje sve značajniji pokretač ekonomskog razvoja u Srbiji. Iza ovog rasta nalaze se investicije koje jačaju dugoročnu otpornost zemlje, podržavaju zelenu tranziciju i doprinose većoj energetskoj efikasnosti, smanjenju emisija i unapređenju ekoloških performansi privrede. Kao finansijska institucija, svoju ulogu vidimo kao mnogo širu od samog obezbeđivanja kapitala. Kontinuirano radimo na unapređenju dostupnosti zelenog finansiranja i podršci klijentima u ostvarivanju njihovih ciljeva održivosti kroz pojednostavljivanje procesa, jačanje ekspertize i dalje unapređenje našeg okvira za održivo finansiranje.

Zašto bi se jedna kompanija – posebno malo ili srednje preduzeće – uopšte upuštala u održivost? Koji su konkretni, opipljivi benefiti?

– Održivost se više ne odnosi samo na zaštitu životne sredine, već obuhvata i način na koji kompanije upravljaju svojim poslovanjem i pripremaju se za buduće izazove. Kompanije se sa ovom temom susreću kroz rastuće troškove energije, promene u regulatornom okruženju, zahteve kupaca i investitora, kao i potrebu da dugoročno očuvaju svoju konkurentnost. Zbog toga se održivost više ne posmatra samo kao pitanje usklađenosti sa propisima, već kao faktor koji može da stvori konkretnu poslovnu vrednost. Prva korist ogleda se u pristupu finansiranju. Kompanije koje ulažu u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i druga održiva rešenja često mogu da koriste namenske programe i ostvare povoljnije uslove finansiranja. Druga korist jeste smanjenje troškova. Ulaganja u energetsku efikasnost i savremene tehnologije po pravilu dovode do manje potrošnje energije i nižih operativnih troškova, stvarajući vremenom merljive finansijske uštede. Treće, održivost postaje sve značajniji faktor konkurentnosti. Klijenti, poslovni partneri i međunarodni kupci posvećuju sve veću pažnju ekološkim performansama kompanija, zbog čega održivost postaje konkurentska prednost, a ne samo pitanje usklađenosti sa propisima. Na kraju, kompanije koje aktivno upravljaju rizicima povezanim sa održivošću uglavnom su otpornije, bolje pripremljene za buduće izazove i privlačnije investitorima, zaposlenima i drugim zainteresovanim stranama.

Iz ugla banke koja te projekte finansira – gde vidite najveći zeleni potencijal Srbije u narednim godinama?

– Najveći zeleni potencijal Srbije nalazi se u transformaciji energetskog sistema i unapređenju energetske efikasnosti u čitavoj privredi. Napredak ostvaren u oblasti obnovljivih izvora energije tokom poslednjih godina ohrabruje, ali značajne mogućnosti i dalje postoje u razvoju solarne i vetroenergije, rešenja za skladištenje energije, modernizaciji elektroenergetske mreže i dekarbonizaciji industrije.Istovremeno, jedna od najvažnijih prilika često ostaje u drugom planu – energetska efikasnost. Bilo da je reč o proizvodnim kompanijama, poslovnim objektima, javnoj infrastrukturi ili stambenim zgradama, investicije koje doprinose smanjenju potrošnje energije mogu doneti neposredne ekonomske koristi, uz istovremenu podršku dugoročnim ciljevima održivosti.Ono što je možda najvažnije jeste da zeleni potencijal Srbije daleko prevazilazi velike infrastrukturne projekte. Stvarni uspeh zelene tranzicije zavisiće od toga u kojoj meri mala i srednja preduzeća budu usvajala održivije poslovne modele. Kao okosnica srpske privrede, mala i srednja preduzeća imaju kapacitet da kroz zajednički doprinos ostvare značajan pozitivan efekat, zbog čega je njihovo aktivno učešće od ključnog značaja za uspešnu i dugoročnu zelenu tranziciju.

Banke rado savetuju druge o održivosti. Koliko OTP banka primenjuje na sebe ono što preporučuje klijentima?

– Pravi pokazatelj posvećenosti održivosti nije ono što organizacija govori, već ono što svakodnevno radi. Zato nam je posebno važno da se naš napredak vidi kroz konkretne rezultate. Od 2022. godine kontinuirano smanjujemo emisije gasova sa efektom staklene bašte kroz unapređenje energetske efikasnosti, renoviranje poslovnih prostora i ulaganja u savremena rešenja za upravljanje zgradama. Održiva mobilnost predstavlja još jednu oblast u kojoj preduzimamo konkretne korake. Kroz postepenu modernizaciju voznog parka i inicijative koje promovišu ekološki odgovornije oblike putovanja, nastavljamo da smanjujemo uticaj transportnih aktivnosti na životnu sredinu. Pored energije i mobilnosti, svakodnevno poslovanje činimo održivijim kroz smanjenje otpada i efikasnije korišćenje resursa. Ukidanje flaširane vode i plastične ambalaže, digitalizacija koja doprinosi manjoj potrošnji papira, kao i upotreba sertifikovanih i recikliranih materijala, pokazuju da i relativno male operativne promene mogu doneti značajne koristi kako za životnu sredinu, tako i za poslovanje. Angažovanje zaposlenih jednako je važan deo ovog procesa. Aktivno podstičemo kolege da usvajaju održivije navike kada je reč o svakodnevnom putovanju na posao i da donose ekološki odgovorne odluke u svakodnevnom životu. Jedan od primera je pametna platforma za mobilnost koja promoviše zajedničku vožnju, vožnju bicikla i pešačenje. Na kraju, zajednički imenitelj svih ovih aktivnosti jeste nastojanje da održivost ne ostane samo deo strategije, već sastavni deo naše organizacione kulture i svakodnevnog načina poslovanja.

ESG se u javnosti gotovo izjednačio sa klimatskim temama. A gde su u toj priči ljudi – ono „S“ u ESG-u?

– U pravu ste, društvena komponenta ESG-a često dobija manje pažnje u odnosu na preostale aspekte održivosti, iako predstavlja jedan od ključnih temelja dugoročnog održivog razvoja. Odgovorno poslovanje počinje od ljudi, zbog čega je Banka posvećena stvaranju radnog okruženja koje podržava dobrobit, razvoj i inkluziju zaposlenih. Tokom prethodne godine dodatno smo osnažili ovu posvećenost kroz niz inicijativa usmerenih na fizičko i mentalno zdravlje, jačanje otpornosti zaposlenih, ravnotežu između poslovnog i privatnog života, kao i unapređenje jednakih mogućnosti. Bilo da je reč o preventivnim zdravstvenim programima, inicijativama za podršku mentalnom zdravlju ili podršci osobama sa invaliditetom, naš cilj je da briga o zaposlenima bude vidljiva u svakodnevnoj praksi, a ne samo formalno definisana internim politikama. Međutim, naša odgovornost prevazilazi okvire bankarskih usluga, jer je dugoročni uspeh Banke neraskidivo povezan sa razvojem zajednica u kojima poslujemo. Kroz inicijative usmerene na inovacije, finansijsku pismenost, zaštitu životne sredine, kulturu, sport i podršku osetljivim društvenim grupama, nastojimo da ostvarimo pozitivan i trajan doprinos društvu. Programi kao što su Generator LAB i Generator EDU podstiču inovacije i unapređenje finansijske pismenosti, dok volonterske aktivnosti zaposlenih, ekološke akcije i podrška lokalnim institucijama potvrđuju našu posvećenost jačanju zajednice i unapređenju kvaliteta života. Bilo kroz obrazovanje, inkluziju, kulturu ili odgovoran odnos prema životnoj sredini, naš cilj je da doprinesemo izgradnji održivijeg, otpornijeg i prosperitetnijeg društva.

Prvi strateški ciklus je iza vas, priznanja takođe. Šta je sledeće – i šta biste poručili kompanijama koje na put održivosti tek kreću?

– Usvojili smo novu srednjoročnu ESG strategiju za period 2026–2028. Iako dalji rast portfolija zelenog finansiranja ostaje u središtu naših ESG ambicija, strategija je istovremeno usmerena na unapređenje transparentnosti i izveštavanja o održivosti, smanjenje uticaja sopstvenog poslovanja na životnu sredinu, doprinos ostvarivanju ciljeva Grupe u oblasti smanjenja finansiranih emisija, kao i dalje uključivanje ESG aspekata u procese upravljanja rizicima. Nakon što smo u prethodnim godinama postavili čvrste temelje, naredna faza podrazumeva dalje unapređenje i dublju integraciju principa održivosti u naše poslovanje i procese donošenja odluka. Kompanijama koje tek započinju svoj put ka održivosti dao bih tri saveta. Prvi je da ne čekaju da ih na promene podstakne regulatorni okvir. Organizacije koje reaguju tek kada to postane obaveza često se suočavaju sa većim troškovima i izazovima prilagođavanja. Drugi savet je da počnu od podataka. Bez pouzdanih podataka nije moguće razumeti rizike, pratiti napredak niti donositi kvalitetne poslovne odluke. Naše iskustvo pokazuje da stvarne promene počinju tek kada se održivošću upravlja sa istom disciplinom kao i svim drugim strateškim prioritetima. Treći savet je da održivost postane deo organizacione kulture i svakodnevnog poslovanja. ESG strategija stvara vrednost samo kada je razumeju i podržavaju zaposleni na svim nivoima organizacije. Održivost nije jednokratna inicijativa, već dugoročno putovanje. Na tom putu će svakako postojati izazovi, ali su koristi već danas vidljive kroz veću otpornost poslovanja, veću efikasnost, snažnije poverenje zainteresovanih strana i bolju pripremljenost za buduće zahteve tržišta. Na kraju, pitanje više nije da li kompanije treba da prihvate principe održivosti, već koliko brzo mogu da se prilagode poslovnom okruženju koje se ubrzano menja.

Energetski portal