Srbija najviše trgovala sa EU – Vojvodina vodeća u izvozu, energenti obeležili regionalnu razmenu

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2025. godini dostigla je 74,94 milijarde evra, što je za 7,7 odsto više nego godinu ranije, pokazuju konačni podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je tokom prošle godine izvezla robu u vrednosti od 33,07 milijardi evra, uz rast izvoza od 8,4 odsto, dok je uvoz povećan za 7,2 odsto, na 41,86 milijardi evra.

Posmatrano po regionima, najveći doprinos izvozu dao je Region Vojvodine – 32,2 odsto ukupnog izvoza Srbije. Slede Region Šumadije i Zapadne Srbije sa udelom od 22,5 odsto, Beogradski region sa 22,1 odsto i Region Južne i Istočne Srbije sa 21,9 odsto. Preostalih 1,4 odsto izvoza nije razvrstano prema teritorijama. Sama pokrivenost uvoza izvozom blago je poboljšana, sa 78,2 na 79 odsto, što bi značilo da je na svakih 100 evra uvezene robe Srbija izvezla robu vrednu 79 evra.

Struktura uvoza bila je znatno više koncentrisana u Beogradskom regionu, na koji se odnosilo 45,4 odsto ukupnog uvoza Srbije. Vojvodina je učestvovala sa 29,4 odsto, Šumadija i Zapadna Srbija sa 14,5 odsto, a Južna i Istočna Srbija sa 8,8 odsto. Oko 1,9 odsto uvoza nije bilo teritorijalno razvrstano.

Podatke ipak treba tumačiti uz određenu napomenu da se izvoz i uvoz evidentiraju prema sedištu vlasnika robe u trenutku prihvatanja carinske deklaracije, ne nužno prema mestu u kojem je roba proizvedena ili će biti korišćena. Tako se, na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom evidentira u Vojvodini i Beogradskom regionu, iako su ti energenti namenjeni potrošnji širom Srbije.

Pročitajte još:

• PKS pokreće platformu za održivi tekstil i pripremu kompanija za EU pravila
• Srbija u 2025. godini generisala 182,3 miliona tona otpada – količine smanjene za 13 odsto
• Građanima Šapca uručeno 128 ugovora za energetsku sanaciju domaćinstava

Trgovinski partneri

Evropska unija ostala je najvažniji trgovinski partner Srbije i učestvovala je sa 58,3 odsto u ukupnoj robnoj razmeni. Najviše robe izvezeno je u Nemačku, Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Kinu i Mađarsku, dok je najveća vrednost uvoza zabeležena iz Kine, Nemačke, Italije, Turske i Mađarske.

Zemlje CEFTA bile su drugi po značaju spoljnotrgovinski partner Srbije, kojima je Srbija izvezla robu vrednu 4,88 milijardi evra, dok je uvoz iznosio 1,92 milijarde evra. Time je ostvaren suficit od gotovo tri milijarde evra, a izvoz je bio više od dva i po puta veći od uvoza.

U razmeni sa Crnom Gorom najviše su se izvozili električna energija i lekovi za maloprodaju, dok su u uvozu prednjačili električna energija i sušeno svinjsko meso.

U Bosnu i Hercegovinu Srbija je najviše izvozila gasna ulja i električnu energiju, dok su se iz te zemlje najviše uvozili električna energija i neaglomerisani lignit. U razmeni sa Severnom Makedonijom među vodećim izvoznim proizvodima bili su električna energija i električni provodnici, dok su se najviše uvozili električna energija i katalizatori na nosaču.

Dakle, energenti imaju značajno mesto u trgovini Srbije sa susednim zemljama. Električna energija pojavljuje se među glavnim proizvodima i u izvozu i u uvozu, što ukazuje na dvosmernu regionalnu trgovinu koja zavisi od proizvodnje, potrošnje, cena i potreba elektroenergetskih sistema tokom godine. Važnu ulogu imaju i naftni derivati, pre svega gasna ulja u izvozu u Bosnu i Hercegovinu, kao i lignit u uvozu iz te zemlje.

Srbija je suficit ostvarila i u razmeni sa Bugarskom, Slovačkom i Češkom, dok je najveći deficit zabeležen u trgovini sa Kinom, prvenstveno zbog uvoza telefona i laptop računara. Veći deficit ostvaren je i u razmeni sa Turskom, Kazahstanom i Poljskom.

Podaci ne obuhvataju AP Kosovo i Metohiju, jer Republički zavod za statistiku ne raspolaže podacima od 1999. godine.

Energetski portal