Hrvatska ponovo povećava uvoz struje uprkos rastu solarnih kapaciteta

OIE Hrvatska upozorava da će bez ubrzane izgradnje obnovljivih izvora energije, skladišta energije i fleksibilnijeg elektroenergetskog sistema zavisnost od uvoza električne energije tokom leta nastaviti da raste.

Nakon što je početkom 2026. godine, zahvaljujući izuzetno povoljnim hidrološkim uslovima, privremeno postala neto izvoznik električne energije, Hrvatska je već tokom proleća ponovo prešla u režim značajnog uvoza. Prema privremenim podacima za jun i prvo polugodište 2026. godine, uvoz električne energije ponovo ima značajnu ulogu u snabdevanju zemlje.

Udruženje OIE Hrvatska podseća da je još u Izveštaju o elektroenergetskom sistemu za prvi kvartal upozorilo da je kratkotrajni neto izvoz bio posledica izuzetno povoljnih hidroloških prilika, a ne trajnog povećanja domaćih proizvodnih kapaciteta. Bez novih elektrana na obnovljive izvore energije, sistema za skladištenje energije i veće fleksibilnosti elektroenergetske mreže, ovakav rezultat nije moguće dugoročno održati.

Tokom juna Hrvatska je raspolagala sa 1.608 GWh električne energije, od čega je čak 526 GWh, odnosno 32,7 odsto, obezbeđeno iz uvoza. Time je uvoz postao najveći pojedinačni izvor električne energije u hrvatskom elektroenergetskom sistemu tokom posmatranog meseca. Najveće količine električne energije uvezene su iz Mađarske i Bosne i Hercegovine.

Pročitajte još:

• OMV gradi najveće postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika u Austriji
• Kompanije traže odlaganje primene ograničenja EU na visokorizičnu energetsku opremu
• IEA: Globalna potrošnja gasa mogla bi da padne treći put u poslednjih sedam godina

Istovremeno, obnovljivi izvori energije učestvovali su sa 44,2 odsto u ukupno raspoloživoj električnoj energiji. Hidroelektrane su činile 16,4 odsto, dok su solarne i vetroelektrane, zajedno sa elektranama na biomasu i biogas, učestvovale sa 27,8 odsto. OIE Hrvatska ističe da upravo solarna i energija vetra tokom letnjih meseci preuzimaju sve značajniju ulogu u domaćoj proizvodnji električne energije.

Jun je doneo i nove rekorde u potrošnji električne energije. Tokom najtoplijeg dana u mesecu, 30. juna, dnevna potrošnja dostigla je 70.348 MWh, dok je maksimalno petnaestominutno opterećenje sistema iznosilo 3.689 MW. Analize pokazuju da se pri visokim temperaturama dnevna potrošnja povećava za oko 1.500 MWh za svaki stepen Celzijusa iznad proseka, dok vršno opterećenje raste za približno 79 MW.

Podaci za prvo polugodište pokazuju da je nakon neto izvoza od 332 GWh u januaru i februaru, u periodu od marta do juna ostvaren neto uvoz od čak 1.325 GWh. Zbog toga je prvih šest meseci 2026. godine završeno sa ukupnim neto uvozom od 993 GWh.

Uprkos manje povoljnim vremenskim uslovima, obnovljivi izvori energije ostali su oslonac domaće proizvodnje. U prvih šest meseci ove godine obezbedili su 79 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Hrvatskoj i pokrili 58,4 odsto ukupne potrošnje.

Posebno se izdvaja nastavak snažnog razvoja solarne energije. U prvih pet meseci 2026. godine u rad je pušteno novih 218 MW solarnih elektrana, čime ovaj segment ostaje najbrže rastući deo hrvatskog energetskog sektora.

Ipak, iz OIE Hrvatska upozoravaju da sadašnja dinamika izgradnje nije dovoljna da značajnije smanji letnju zavisnost od uvoza električne energije. Prema njihovim procenama, Hrvatska bi trebalo da ubrza razvoj solarnih elektrana na oko 50 MW novih kapaciteta mesečno, odnosno da u naredne četiri godine izgradi približno 2.400 MW novih solarnih elektrana kako bi mogla da pokrije sadašnje potrebe za uvozom tokom letnjih meseci.

Energetski portal