TEB Forum 2026: Putokazi za budućnost energetike Centralne i Istočne Evrope

U trenutku kada energetska tranzicija postaje jedno od ključnih pitanja budućeg ekonomskog razvoja i energetske bezbednosti Evrope, potreba za povezivanjem stručnjaka, investitora, donosilaca odluka i inovatora nikada nije bila veća. Upravo sa tom misijom nastao je The Energy Bridge (TEB), startap za inteligenciju zajednice i spin-off Tehničkog univerziteta u Beču, koji kroz umrežavanje ključnih aktera nastoji da ubrza transformaciju energetskog sektora u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Potvrda značaja ove inicijative stigla je i na trećem Energy Bridge Forumu održanom u Beču, koji je okupio više od 500 učesnika iz preko 18 zemalja. Tokom dva dana, 90 govornika na dve bine i kroz šest tematskih celina razgovaralo je o najvažnijim izazovima i prilikama energetske tranzicije, od razvoja obnovljivih izvora i skladištenja energije, do finansiranja, digitalizacije i regionalne saradnje.

Najvažniji ishodi Foruma

BESS kao nova investiciona infrastrukturna klasa – Sistemi za skladištenje baterijske energije (BESS) sve više prelaze iz faze spekulativnih ulaganja u kategoriju strukturirane infrastrukturne imovine. Kako je istakao Tomas Rozencopf (Thomas Rosenzopf) iz kompanije Enervis, ovaj razvoj podstiče „retka konvergencija” faktora – povećana volatilnost tržišta, pad kapitalnih troškova (CAPEX) i unapređenje regulatornih okvira.

Njegova analiza profitabilnosti tržišta Centralne i Istočne Evrope (CEE) pokazala je da se pojedina tržišta značajno razlikuju po dubini volatilnosti, dok najatraktivnije investicione prilike predstavljaju ona tržišta koja kombinuju učestale cenovne oscilacije sa visokim cenovnim spreadovima. Samo prisustvo negativnih cenovnih signala, naglasio je Rozencopf, nije dovoljno za stvaranje održivog poslovnog modela.

Lukas Štilinger (Lukas Stühlinger) iz kompanije Fingreen ukazao je na sve izraženiji pomak ka bankabilnosti projekata, ističući da je za obezbeđivanje bankarskog finansiranja u CEE regionu neophodan ugovoreni prihod i određeni nivo izvesnosti novčanih tokova. Takva sigurnost se, prema njegovim rečima, obezbeđuje kroz tržišta kapaciteta, ugovore za razliku (CfD), ugovore o naplati (tolling agreements) ili dugoročne ugovore o otkupu električne energije.

Štilinger je naglasio i da subvencije u regionu CEE danas nisu samo korisne, već na većini tržišta predstavljaju neophodan preduslov za realizaciju projekata. Kao ključne primere izdvojio je poljske ugovore na tržištu kapaciteta u trajanju od 15 do 17 godina, bugarske RESTORE grantove, koji pokrivaju do 44 odsto CAPEX-a, kao i mađarske kombinovane šeme CfD ugovora i bespovratnih sredstava.

Prema njegovoj oceni, privlačenje dugoročnog institucionalnog kapitala zavisi od brzine priključenja na mrežu, izvesnosti procesa izdavanja dozvola i jasnog pravnog statusa skladištenja energije. Istovremeno, zemlje Centralne i Istočne Evrope suočavaju se sa zadatkom da razviju održive modele tržišta električne energije i nakon isteka postojećih programa subvencija.

Integracija tržišta Zapadnog Balkana – Jedna od centralnih tema Foruma bila je i uloga Energetske zajednice u usklađivanju energetskih tržišta Centralne i Istočne Evrope i Zapadnog Balkana sa unutrašnjim tržištem Evropske unije. Učesnici su ocenili da je proces transpozicije evropskog zakonodavstva započet, ali da je njegova implementacija još uvek u ranoj fazi. Iako je reč o dugoročnom procesu, izražen je optimizam da će zemlje regiona, uz odgovarajuću podršku, uspešno napredovati ka punoj integraciji sa energetskim tržištem EU.

Dekarbonizacija sistema daljinskog grejanja – Drugog dana Foruma predstavljeni su konkretni primeri koji potvrđuju da dekarbonizacija sistema daljinskog grejanja više nije teorijski koncept, već proces koji se već sprovodi u praksi.

Posebnu pažnju privukao je Plan grejanja grada Beča do 2040. godine, čija je vrednost procenjena na 45 milijardi evra. Predstavljena je i toplotna pumpa snage 55 MW kompanije Wien Energie u postrojenju Ebswien, koja se smatra najmoćnijom u Evropi, kao i program razvoja duboke geotermalne energije čiji je cilj obezbeđivanje 200 MW toplotne energije. Ovi projekti pokazali su da su tehnološka rešenja za dekarbonizaciju grejanja već dostupna i da se njihova primena ubrzano širi Evropom.

U FOKUSU:

• Prevoz kao klimatska politika: Kako evropski gradovi menjaju navike ljudi
• Sekcija „Mladi za čistu energiju” pokreće inovacije u Tuzli
• Kad polen nije dovoljno kvalitetan: Oksfordski tim razvija novu prihranu za pčele

Identifikovani izazovi i nedostaci u koordinaciji

Fragmentacija tržišta – U Centralnoj i Istočnoj Evropi i EU postoji više od 20 nacionalnih okvira za balansiranje, što značajno otežava uspostavljanje jedinstvenog tržišta. Na Forumu je istaknuto da bez povezivanja tržišta nema ni efikasnog tržišta električne energije. Iako integracija Mađarske u platformu PICASSO, planirana za prvi kvartal 2026. godine, predstavlja korak napred, proces harmonizacije i dalje je daleko od završenog.

Neusklađenost razvoja mreže i obnovljivih izvora energije – Samo tri odsto rumunskog portfelja obnovljivih izvora može se smatrati bankabilnim, ne zbog tehnoloških ograničenja, već zbog nedovoljne koordinacije između priključenja na mrežu, izdavanja dozvola i finansiranja. Istovremeno, procedure izdavanja dozvola u Austriji i dalje su među najdužima u Evropi i traju između osam i dvanaest godina.

Koordinacija između TSO i DSO operatora – Operatori distributivnih sistema (DSO) postepeno prelaze iz uloge pasivnih upravljača mrežom u aktivne operatore platformi, ali regulatorni okvir nije pratio ovu transformaciju, što stvara dodatne prepreke za efikasnu integraciju novih energetskih resursa.

Prekogranično planiranje i povezivanje tržišta – Na Forumu je ocenjeno da Zapadni Balkan već danas predstavlja svojevrsnu „veliku bateriju” za tržište Evropske unije zahvaljujući svojim energetskim potencijalima. Međutim, formalna integracija i povezivanje regionalnih tržišta električne energije još su u ranoj fazi razvoja.

Nedostatak planiranja grejanja i hlađenja – Iako postoje napredni prostorni alati za energetsko planiranje, poput rešenja koje razvijaju AEE INTEC i SIR Salzburg, većina zemalja i dalje nema zakonsku obavezu lokalnog planiranja sistema grejanja i hlađenja, što usporava proces njihove dekarbonizacije.

Dobitna kombinacija: Spread i subvencije

Najvažniji zaključak sa događaja jeste da uspešni poslovni modeli za BESS zahtevaju tržišta koja kombinuju česte cenovne događaje sa visokim dnevnim cenovnim spreadovima; sami negativni cenovni signali nisu dovoljni.

Rumunija ima veoma atraktivne cenovne spreadove i značajan potencijal prihoda od dan-unapred tržišta. Iako su istorijske mrežne naknade bile zabrinjavajuće, nedavne izmene zakona uveliko su smanjile izloženost mrežnim naknadama za sredstva za skladištenje, čineći ga veoma investiciono atraktivnim tržištem, sa očekivanom jakom volatilnošću do 2030. godine.

Bugarska ostvaruje izuzetno visoke prihode na tržištu dan-unapred, dovoljne da obezbede održiv i samostalan poslovni model, uz istovremeno strukturno niske mrežne naknade. Štaviše, Bugarska nudi ogromnu podršku kroz finansiranje, obezbeđujući RESTORE grantove, koji pokrivaju do 44 odsto CAPEX-a projekta.

Dok tržišta poput Mađarske imaju visoke spreadove, nedostaju im izuzeća od mrežnih naknada specifična za skladištenje, što ozbiljno slabi samostalnu profitabilnost. Na kraju, pristup mehanizmima finansiranja EU i podržavajući regulatorni okviri pozicioniraju Rumuniju i Bugarsku, a verovatno i druge zemlje Zapadnog Balkana sa transponovanim propisima, na čelo širenja baterijskog skladištenja u CEE.

Evolucija TEB-a u narednim godinama

Trenutni ekosistem:

● Godišnji forum – sada u trećem izdanju, prerastao iz jednodnevnog dijaloga u dvodnevni forum sa dve bine i šest tema.
● TEB Podcast – detaljni intervjui sa stručnjacima, izgradnja celogodišnje baze znanja.
● TEB-i – AI asistent za energetsku tranziciju koji pruža personalizovane informacije zajednici.
● TEB Klub – digitalna platforma zajednice za celogodišnje umrežavanje i razmenu znanja kroz centralizovano skladište podataka za pravne i tehničke informacije.
● TEB Insights Newsletter – nedeljne informacije za donosioce odluka, koje pokrivaju molekule, elektrone, termalne izvore i energetsku sigurnost.

Planirane inicijative (javno objavljene):

● Hakaton o kritičnoj infrastrukturi – oktobar 2026.
● TEB Forum Real Estate i Energija – 30. septembar 2026.
● Proširenje digitalne platforme – cilj je postati najveća energetska mrežna zajednica u CEE, sa ambicijama za korisnike širom Evrope do 2030. godine.

Zaključci TEB Foruma 2026 jasno pokazuju da energetska tranzicija u Centralnoj i Istočnoj Evropi više nije pitanje dostupnosti tehnologija ili nedostatka investicionog interesa. Ključni izazov danas predstavlja koordinacija – između tržišta, regulatornih okvira, mrežne infrastrukture, finansijskih institucija i različitih aktera energetskog sektora. Upravo sposobnost da se ovi elementi povežu odrediće brzinu i uspešnost energetske transformacije regiona.

Forum je takođe potvrdio da sistemi za skladištenje energije i drugi fleksibilni resursi postaju jedan od temelja budućeg elektroenergetskog sistema. Međutim, njihov dalji razvoj zavisiće od stvaranja stabilnih i predvidivih regulatornih okvira koji investitorima mogu obezbediti dugoročnu sigurnost i bankabilnost projekata. Zemlje koje budu uspešno spojile tržišne reforme, podsticajne mehanizme i ubrzano razvijale mrežnu infrastrukturu imaće priliku da postanu lideri nove energetske ekonomije.

Posebno je istaknuta važnost dublje integracije Zapadnog Balkana sa energetskim tržištem Evropske unije. Region raspolaže značajnim energetskim potencijalima, ali je za njihovu punu valorizaciju neophodno ubrzati regulatornu harmonizaciju, prekograničnu saradnju i stvaranje povoljnijeg investicionog okruženja. U tom procesu, inicijative poput TEB Foruma imaju važnu ulogu jer stvaraju platformu za razmenu znanja i pokretanje partnerstava.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA