Kad polen nije dovoljno kvalitetan: Oksfordski tim razvija novu prihranu za pčele

Nektar je slatka tečnost bogata šećerima kojom biljke privlače pčele i druge insekte. Med je prerađeni nektar koji pčele čuvaju kao zalihu za periode kada paše nema, dok je polen sitan prah i glavni izvor proteina i drugih hranljivih materija važnih za razvoj mladih pčela. Zato svaki vid ugrožavanja dostupnosti ili kvaliteta izvora hrane može direktno da oslabi čitavu koloniju pčela.

Međutim, pčele ne ostaju bez hrane samo kada nema cvetova. Problem nastaje čak i u situaciji kada polena ima, ali on ne sadrži sve što je zajednici potrebno za razvoj legla. U tom raskoraku između količine i nedovoljnog nutritivnog kvaliteta, pojavljuje se rešenje na kome su radili naučnici sa Univerziteta Oksford – prihrana zasnovana na genetski modifikovanom soju uljastog kvasca (Yarrowia lipolytica), osmišljenom da medonosnim pčelama obezbedi esencijalnu mešavinu sterola, odnosno prirodnih jedinjenja koja su važna za građu i funkcionisanje ćelija.

Veštačke zamene za polen koriste se već decenijama i nisu novitet. Najčešće su sastavljene od proteinskog brašna, šećera i ulja, ali do sada nisu uspevale da u potpunosti zamene prirodnu ishranu. Problemi sa kojima se medonosne pčele širom sveta sve češće suočavaju, kao što su gubitak staništa, smanjenje biljne raznovrsnosti i sve nestabilniji periodi cvetanja, dovode do toga da one ostaju bez nutritivno potpunog polena, što ih čini podložnijim bolestima i povećava rizik od propadanja kolonija.

Ipak, posledice ne pogađaju samo pčelarstvo. Dok skupljaju hranu, pčele prenose polen sa cveta na cvet i tako omogućavaju biljkama da formiraju plod. To se posebno vidi kod vrsta kao što su jabuka, kruška, trešnja, višnja, šljiva, malina, jagoda, borovnica, suncokret, bundeva i tikvica, čiji prinosi umnogome zavise od oprašivanja. To znači da je pčelarstvo u direktnoj vezi sa poljoprivredom, proizvodnjom hrane i, posredno, sa životom ljudi na planeti.

U FOKUSU:

• Barokni biser Vojvodine oživljen kroz tradiciju i prirodu
• Plastični otpad sa vojvođanskih polja pretvoren u novu vrednost
• Regeneration: Jalovišta koja su postala resurs za održivost

Otuda i učestalo pozivanje na rečenicu koja se najčešće pripisuje Albertu Ajnštajnu, iako nikada nije potvrđeno da ju je zaista izgovorio: „Ako pčela nestane sa Zemljine kugle, čovečanstvu ne bi ostalo više od četiri godine života.”

Dakle, nutritivno bogat polen pčelama obezbeđuje materije neophodne za rad mlečnih žlezda i stabilan razvoj legla. Siromašniji polen pak može da obezbedi deo hrane, ali ne i sve što je koloniji potrebno dugoročno posmatrano. Stoga, pčele mogu imati pristup polenu a da ipak budu nutritivno uskraćene. U nekom smislu, i ljudi danas u gradovima prolaze sličan proces – voće i povrće iz prodavnice ponekad izgleda sveže i zdravo, ali nema isti ukus ni slatkoću kao plodovi gajeni u izvornim uslovima. Jednostavno rečeno, nije isto kada hrane ima dovoljno količinski i kada je ona zaista hranljiva.

Tu na scenu stupa pomenuti kvasac koji su razvili oksfordski istraživači. Radi se o prihrani zasnovanoj na genetski modifikovanom kvascu koji proizvodi sterole, dok su posebnu pažnju usmerili na 24-metilenholesterol, ali i na još pet dodatnih sterola potrebnih u manjim količinama, navodi se u istraživanju. Ovaj sterol ima važnu ulogu u razvoju pčela u stadijumu lutke, a bez njega razvoj legla usporava. Za razliku od postojećih prihrana, ovaj inženjerski pristup pokušava da nadomesti retke, ali ključne i najteže dostupne sastojke, i da se tako približi složenijem nutritivnom sastavu prirodne hrane koju pronalaze u raznovrsnoj biljnoj zajednici. Prilikom proba, kolonije koje su dobijale ovakvu prihranu imale su bolji razvoj legla tokom tromesečnog perioda od onih koje nisu dobijale odgovarajuće dodatke.

Zato ova priča nije važna samo zbog jedne nove prihrane. Od snage pčelinjih zajednica zavisi da li će u košnicama biti dovoljno zdravog legla, dovoljno pčela radilica, dovoljno unetog polena i nektara, a na kraju i dovoljno meda. Kada pčele slabe, ne slabe samo košnice već i ceo prirodni krug od cveta do ploda, što se na kraju preliva i na poljoprivredu, hranu i čoveka.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala EKOMOBILNOST