EPCG: VE Gvozd već je proizvela oko 10,5 odsto planirane godišnje proizvodnje

Od puštanja u rad 9.maja do danas, vetroelektrana Gvozd proizvela je oko 10,5 odsto planirane godišnje proizvodnje, saopšteno je tokom prezentacije „Projekat VE Gvozd: od ideje do relaziacije“, koja je održana u okviru petog Simpozijuma energetike EPCG NET.

Nikola Vukotić projektni menadzer vetroelektrane Gvozd, rekao je da je tome značajno doprineo mesec maj koji je bio iznad proseka.

– Da bi proizvodnja u maju uopšte bila moguća, bilo je potrebno proći kroz veoma zahtevan i složen proces. Ovo je projekat na kojem smo radili tokom dve zime i dva proleća, na lokaciji koja se nalazi na oko 1.600 metara nadmorske visine – naveo je Vukotić.

Marija Mrdak, odgovorni inženjer za elektro radove, rekla je da je projekat vetroelektrane Gvozd razvijan na osnovu detaljnih analiza vetroresursa, energetskog potencijala, tržišta i poslovnog modela.

– Sa završetkom dalekovoda Gvozd–Nikšić biće obezbeđena pouzdanija mreža i sigurniji plasman energije iz vetroelektrana Gvozd i Krnovo. U studiji procjene vetra korišćeni su rezultati sa četiri merna mesta, dok su za modelovanje turbina korišćeni rezultati sa dva merna mesta. Na osnovu tih analiza planirana je ugradnja turbina proizvođača Nordex, tipa N163 – kazala je Mrdak.

Pročitajte još:

• Šta donosi kineska ponuda za modularni nuklearni reaktor u Srbiji – analiza ispred senzacionalizma
• Hrvatska do 2040. planira 30 odsto električne energije iz nuklearnih izvora
• Naredne godine odluka o lokaciji buduće nuklearne elektrane u Srbiji

Dušan Mijušković, odgovorni inženjer za građevinske radove, rekao je da su građevinski radovi na vetroparku Gvozd počeli 6. decembra 2024. godine.

– Obuhvatili su izgradnju pristupnih puteva, platoa za montažu turbina, temelja vetroturbina, dalekovodne i podzemne kablovske infrastrukture, kao i radove na trafostanicama Gvozd i Krnovo – rekao je Mijušković.

On je dodao da je utrošeno više od 140 hiljada kubnih metara kamenog i tamponskog materijala za zamenu podtla i izgradnju tamponskih slojeva kada je reč o izgradnji puteva i platoa, dok je za potrebe jednog temelja vetroturbine ugrađeno više od 111 tona armature i više od 800 kubnih metara betona.

– Ukupna visina turbine iznosi 194,5 metara, dok je prečnik elise 163 metra. Turbina se sastoji od stuba visine 109,79 metara, gondole, rotora i tri lopatice pojedinačne dužine 81,5 metara – naveo je Mijušković.

Prema njegovim rečima, u okviru projekta realizovani su i radovi na trafostanicama Krnovo i Gvozd, kao i na dalekovodu 110 kV Gvozd–Krnovo, dužine 3.125 metara, na kojem je postavljeno 15 stubova,devet nosećih i šest zateznih.

Energetski portal