Miloš Mladenović (SEEPEX): Šta donose negativne cene struje na tržištu električne energije

Od početka maja ove godine na srpskoj berzi električne energije SEEPEX prvi put su zabeležene negativne cene, koje se u određenim satima javljaju kada proizvodnja iz solarnih kapaciteta premaši potražnju.

O tome šta uvođenje negativnih cena znači za tržište, kako utiče na njegov razvoj i koje promene donosi, razgovarali smo sa Milošem Mladenovićem, izvršnim direktorom SEEPEX-a.

Kako će se to odraziti na građane? Da li mogu da očekuju neke koristi?

Voleo bih da kažem da građani mogu da očekuju direktne koristi, ali suština je da se negativne cene pre svega odnose na veleprodajno tržište električne energije. Ipak, posredne koristi su moguće ukoliko snabdevači, poput Elektroprivreda Srbije, koja kroz regulisane cene snabdeva građanstvo, ili drugi snabdevači industrije, razviju adekvatne optimizacione modele.

Negativne cene ne predstavljaju samo izazov, već i određenu prednost, jer doprinose većoj dubini tržišta i otvaraju prostor za nove poslovne modele. To se pre svega odnosi na upotrebu baterijskih skladišta energije, ali i na optimizaciju rada data centara.

Ipak, ne treba očekivati da će se negativne cene odmah odraziti na smanjenje cena električne energije za građane.

Šta budući investitori treba da znaju?

Postoji nekoliko važnih stvari. Pre svega, negativne cene nisu novost u svetu energetike — nove su za naše tržište, ali su se, primera radi, u Nemačkoj prvi put pojavile još 2006. godine, doduše ne u ovolikoj meri.

Takođe, malo ljudi zna da smo i tokom pandemije COVID-19 na tržištu nafte imali situaciju da je cena barela sirove nafte bila negativna. Dakle, negativne cene nisu tržišna anomalija, već cenovni signal koji odražava stanje na tržištu. Kod električne energije je to posebno izraženo, jer ona mora ili da bude potrošena ili uskladištena u trenutku proizvodnje.

Zbog toga se otvara prostor za nove poslovne modele. Kada govorimo o solarnoj energiji, investitori moraju da znaju da je period „medenog meseca” prošao. Feed-in tarife odavno su prošle, a očekujem da su i aukcijski modeli na svom izdisaju. Tako da će morati da se pronalaze drugi modeli finansiranja, pre svega zasnovani na dugoročnim korporativnim ugovorima. Takođe, postalo je jasno da se, naročito kada je reč o solarnim postrojenjima, mora razmišljati i o instalaciji skladišnih kapaciteta, jer je bez njih veoma teško ostvariti profitabilnost projekta.

Kakve koristi mogu da imaju veliki potrošači?

Ovo predstavlja veliku priliku za velike industrijske potrošače. Mnogo se govori o veštačkoj inteligenciji, a i kod nas trenutno postoji svojevrsni hajp oko budućih velikih data centara. Upravo ti veliki data centri, kao značajni potrošači električne energije, energiju uglavnom obezbeđuju kroz dugoročne korporativne PPA ugovore, jer im je električna energija jedan od ključnih resursa.

Velike kompanije poput Amazon, Google i Microsoft već finansiraju i razvijaju sopstvene elektrane upravo kroz takve modele ugovora.

Kada je reč o velikim potrošačima sa fleksibilnom potrošnjom, poput data centara ili kripto majning centara, oni imaju mogućnost da praktično u sekundi, pa čak i milisekundi, prilagođavaju svoju potrošnju u skladu sa cenovnim signalima na berzi električne energije.

Zbog toga negativne cene za njih predstavljaju dodatnu priliku — da kroz dugoročne korporativne PPA ugovore obezbede povoljnu baznu cenu električne energije, a da istovremeno aktivnim učešćem na tržištu dodatno optimizuju svoju poziciju i ostvare koristi od negativnih, ali i niskih cena električne energije tokom noćnog off-peak perioda i sličnih tržišnih situacija.

Energetski portal